U Galeriji Matice srpske realizovana je velika monografska izložba, posvećena stvaralaštvu jednog od najistaknutijih srpskih i evropskih slikara Uroša Predića, koja obuhvata preko 140 eksponata, na kojoj su predstavljena početna dela, ali i njegovo poslednje delo
Izložba obuhvata i dokumentarnu građu o umetnikovom životu, portrete i dokumentarni film.
Među izloženim slikama su i one ključne, najpoznatije: Devojka na studencu, Kosovka devojka, Nadurena devojčica, Vesela braća, Siroče na majčinom grobu, Hercegovački begunci i mnoge druge.
Stručno vođenje kroz izložbu vodila je Snežana Mišić, jedna od autorki izložbe koja ističe da su pored najpreprezentativnijih predstavljeni i manje poznate javnosti, kao i priča o njegovom životnom i stvaralačkom putu.
– Uroš Predić je živeo 96 godina, a stvarao je više od osam decenija. Pored slikovnih dela, izložena je i bronzana medalja koju je osvojio 1889. godine na Svetskoj izložbi u Parizu. Remek dela koja su tada izložena na izložbi su Siroče na majčinom grobu, Hercegovački begunci i Vesela braća – istakla je autorka izložbe.
Ono što je zanimljivo autorka ističe da je slike Siroče na majčinom grobu i Hercegovačke begunce otkupio Mihajlo Pupin, koji je bio Predićev školski prijatelj. Kasnije te slike Mihajlo poklanja slike Narednom muzeju Srbije.
Izložba je podeljena tematski, prikazan je njegov životni stvaralački prostori, Orlovat, Beč i Beograd. Na izložbi su predstavljeni sami počeci slikara, tačnije tri crteža koje je radio sa svojih 11 godina. Mišić navodi da je slika Vesela braća nastala u rodnom Orlovatu.
– On u autobiografiji navodi šta ga je navelo na nastanak te kompozicije. Želeo je da ukaže na štetnost alkohola, pijanstva. Slika je nastala u doba jeseni kada svaki dan je u nekoj seoskoj kući bila svinjska daća, gde je sve mirisalo na vruće čvarke, a po celu noć je po selu bila vika, pevanje. Delo je nastalo sa ciljem da meštane malo prodrma. Međutim, ideja je propala, završetkom slike likovi sa slike su se smejali i govorili koga je bolje prikazao. Time je shvatio da od tog uticaja nema ništa – ističe Mišić.
Ona navodi da je na izložbi i Predićevo poslednje delo iz religioznog slikarstva. U pitanju je Kamenovanje Svetog Stefana, koje je započeo 1950. godine, ali je nikada nije završio. Slika je zatečena u njegovom ateljeu na štafelaju.
Autorka ističe da je Predić voleo decu i dečiji svet, koje je predstavljao u igri i u različitim razmišljanjima.
– Jedna od slika je i Siroče na majčinom grobu, jedna od nagrađenih slika, koja izaziva na emociju i empatiju. Na slici je uneo jedan lokalni momenat, a to su detalji Tašmajdanskog groblja – rekla je Mišić.
Delo Nadurena devojčica, iz 1889. godine, dobilo je prvu nagradu za najbolji rad u ulju izveden prema živom modelu.
– Sliku devojčice je držao sve vreme kod sebe i pokazivao svima. Spada u rang najuspelijih evropskih dela, a 1949. godine poklonio je Matici da je čuva sa posebnom pažnjom – naglasila je MIšić.
Uroš Predić je ceo život posvetio lepoti i umetnosti, a autorka ističe da je i zato naziv izložbe “Život posvećen lepoti i umetnosti”, koja će biti otvorena do 31. januara 2023. godine.
Izložba je organizovana zahvaljujući podršci OTP banke Srbija, a pokroviteljstvo obuhvata i štampu monografskih i dečijih publikacija, kao i izradu stripa i filma o Urošu Prediću.
Zorica Topić
