U čast prevremeno rođenih beba NS Uživo sa ponosom podržava sve porodice i institucije koje obavljaju važan posao da pomognu bebama. Zamolili smo Sanju Milenković, mamu iz Beograda, da podeli svoju neverovatnu priču i fotografije o njihovim borbama, uspesima i tome kako im je na divovskom putu
Sanjina prva trudnoća, začeta veštačkim putem, bila je uredna. Kako i sama kaže “imala je osećaj da nije bila trudna”. Bila je to blizanačka trudnoća. Porođaj se desio bez ikakvog nagoveštaja, u 32. nedelji trudnoće, u Beogradu.
-Porodila sam se prirodnim putem. Plašile su me priče koje sam do tada slušala- da je bolje roditi bebu u sedmom nego u osmom mesecu. Prvo se rodio Vuk a zatim i Stefan. Imala sam jedno divno iskustvo u porodilištu, čak sam i kafu dobila nakon porođaja, ali i pesmu koja mi se u tom trenutku slušala. Moj porođaj je bio najlepši na svetu- započinje priču za naš portal Sanja.
Bebe su bile stabilno, što je Sanji u tim trenucima bilo najvažnije. Najveći šok usledio je nakon što su videli sve bebe na odeljenju u inkubatorima.
-Slomila sam se i prepala, našla sam se na mestu gde se deci bore za život. Moja su bila dobro, ali ostala deca na aparatima to je slika koju nikada nećemo zaboraviti. To nam je bio najveći udarac, to me je najviše oborilo- rekla je Sanja.
U porodilištu nije bilo nikoga ko majke priprema na takvu vrstu prvobitnog šoka, neko ko bi popričao sa roditeljima o mogućim problemima, sem sestara i doktorki koje su radile na tom odeljenju, za koje Sanja ima samo reči hvale.
-One su toliko divne. Verujte mi. Bila sam sigurna da će sve biti u redu zbog njih, mogu to slobodno da kažem da su deca bila u pravim rukama i nisam osećala strah što su tamo- istakla je.
Mesec dana Vuk, Stefan i Sanja provodili su između inkubatorskog stakla i dodira. Mesec dana odlazila je dva puta dnevno u Višegradsku. Od početka je bila optimistična, a sa Stefanom je imala priliku da već nakon tri dana može da ga uzme u ruke, dok je Vuk imao problema sa disanjem i mokrenjem, te je morao da ostane duže u inkubatoru.
-Sve je prošlo kao u izmaglici. Kod kuće sediš, nije ti svejedno jer proživljavaš te slike koje si video u boksu. Ali, to nije ostavilo preveliku traumu na mene. Sve to zavisi od čoveka i kako to prihvati. Neke mame su to tragično shvatale zbog problema koje su njihova deca imala, ali smo se uvek trudili da ih bodrimo i da se šalimo na naš način- otkrila je Sanja.
Stefan je prošao bez ijedne posledice. Njegov korigovani uzrast stigao je uzrast njegovih vršnjaka, postigao je sve “školski”. Međutim, kada su imali šest meseci Sanja je primetila da Vuk kasni za bratom. Detaljne pretrage su pokazale da ima cerebralnu paralizu.
-Vuk ne hoda, još uvek ne priča, ne poseda se sam. Idemo na vežbe a od septrembra smo korisnici Vukovog centra u Novom Sadu. Tome se nismo nadali, jer je na početku sve ukazivalo da će sa njima biti sve u redu. Kroz ovih godinu i po borbe naučila sam da klinička slika nema ništa sa stvarnim izgledom deteta. Šta ti je namenjeno to će ti biti- rekla je majka.
Vuk i Stefan napunili su dve godine. Srećno odrastaju sa svojom porodicom i dva psa.
-Po mišljenju jedne od doktorki koja nas je pratila svaka porodica sa bebom, posebno bebom koja je prevremeno rođena i njenog oslabljenog imuniteta, treba da ima jednog psa. Tim rečima- ispričala nam je sagovornica.
Sanja ostavlja utisak jake osobe, žene, majke, nadljudski spremne i sposobne da se izbori za svoju porodicu. Britkim jezikom i vedrinom u glasu inspiriše. Bez oklevanja kaže da je protiv izreke “Svakom je svoja muka najteža” jer uvek treba da se osvrnemo oko sebe.
-Brinite se za vaše male divove, ali ono što će doći ne možete da sprečite. Prevelika briga vam ništa neće doneti. Time sam se i vodila. Detetu ste potrebni vi koji stojite čvrsto na zemlji i ko verujem da će sve da bude u redu, iako u nekom delu mozga ne misli da će možda biti. Treba naći stvar koja će vas umiriti na duže staze, to je savet svim mamama- naglasila je Sanja.
Ivona Karan
