Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić/Ilustracija

Nakon izgradnje novog mosta u produžetku Bulevara Evrope na celom prostoru biće zasađeno između 10.000 i 20.000 sadnica autohtonih vrsta i unapređeno stanište za životinje. Novi Sad će tako zadržati oazu mira pored Dunava uz dodatno uređenje životne sredine i mnoge novine, koje će Srpsku Atinu svrstati među prve u regionu

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Profesor dr Saša Orlović, direktor Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, rukovodilac je tima za izradu smernica za revitalizaciju prostora izgradnje mosta Sremska Kamenica- Novi Sad sa okruženjem.

– Prvo smo obratili pažnju na šumska staništa, jer u celoj zoni ima 150 hektara šuma i šumskog zemljišta, pri čemu je 50 hektara pod šumama. U tom šumskom području dominiraju zasadi topola i invazivne vrste, kao što je američki jasen. Naš predlog je da se izvrši postepena zamena plantaža topola i unosimo određene vrste poput puzavica, divlje loze i hmelja koje prave vertikalne zavese- naglašava profesor.

Profesor dr Saša Orlović; foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Domaća crna topola biće obnovljena vrsta, stara stabla bitna za očuvanje

Profesor Orlović naglasio je tokom prezentacije da se predviđa i sadnja više drvenastih vrsta, poput crne i bele topole, vrbe, poljskog jasena i hrasta. Kako bi se održala potpuna prirodnost sadiće se klen i crni orah.

-Domaća crna topola biće obnovljena vrsta. Rezultat sadnje će biti povećanje biološke stabilnosti, diverziteta staništa, opstajanje brojnih biljnih vrsta, vodozemaca, sisara, ptica, gmizavaca, insekata. Stara stabla su bitna jer obezbeđuju da nemamo izražene ekstremne temperature tokom leta. Travnata staništa su u većini degradirana u tom području, zato što ih niko ne održava i ima invazivnih korovskih vrsta. U smernicama smo predvideli i očuvanje staništa vodozemaca i gmizavaca, i preporučujemo da se ostave pojedina ležeća ili dubeća stabla koja su značajno stanište za taj živi svet. Još jedna smernica je da se postavi posebno usmereno osvetljenje, vezano za objekat saobraćajnice, kako se ne bi toliko osvetljavao priobalni pojas i uznemiravale životinje- tvrdi profesor Orlović.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Preporuke su da se očuva veza rukavac Šodroš s Dunavom 

Posebna pažnja posvećena je pticama koje su specifične za šumska staništa i stvaranje zona ograničenog pristupa, povećanje diverziteta autohtonih vrsta, kao i postavljanje veštačkih kućica. Preporuke su i da se očuva veza rukavac Šodroš s Dunavom, a novina je da se napravi prirodno ostrvo gde će barske ptice imati dodatno stanište.

Pokreti da se trava ne kosi zbog zaštite staništa insekata koji oprašuju počela je pre četiri godine u Engleskoj i proširila se celim svetom; foto: NBC15

-Ono što je novo u regionu jeste da se delovi površina koriste kao staništa za oprašivače. Poznato je da su brojne vrste insekata ugrožene i praktično nestaju zbog klimatskih promena, ali i što nemaju dovoljno staništa. Mi smo preporučili da se na nekim delovima celog područja napravi skup biljnih vrsta na kojima se insekti naročito nalaze i razmnožavaju. Neki gradovi u Evropi ni ne kose svoje travnate površine kako bi obezbedile odgovarajuće stanište- naveo je on.

Staze zdravlja sa autohtonim vrstama 

Istraživanja su pokazala da određene biljke povoljno utiču na ljudsko zdravlje i oslobađaju organizam od stresa. Zato su se u smernicama profesora Orlovića i njegovog tima našle i senzorne bašte, koje će obuhvatiti autohtone grupe biljaka koje će se pozitivno odraziti na zdravlje posetilaca.

Senzorne bašte popularne su u Norveškoj, Nemačkoj, Engleskoj, Mađarskoj; foto: Kirstine Autzen/MASU Planning

-Sledeća aktivnost se odnosi na staze zdravlja. Poznato je da sve biljke ispuštaju određena jedinjenja iz svojih listova koja mi udišemo. Ovde smo planirali da sadimo najviše autohtonih vrsta koje ispuštaju najviše tih jedinjenja.

Izgradnjom novog mosta saobraćaj će se smanjiti za 75.000 kilometara dnevno

Kako bi se obezbedila prohodnost Dunava, kao ekološkog koridora, treba voditi računa o zadržavanju prirodne morfologije terena i prirodne vegatacije unutar granica zaštićenih vrsta i njihovoj obnovi.

-Ispod mosta ćemo morati da obezbedimo kontinuitet zelenih površina, pošto je to koridor i treba da se obezbeđuju uslovi za migraciju živog sveta. Sadile bi se određene žbunaste vrste i radilo na održavanju trave. Kada se izgradi novi most saobraćaj će se smanjiti dnevno za 75.000 kilometara– istakao je profesor Orlović.

Ovu studiju potpisali su saradnici sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, istraživači sa Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu i saradnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu životne sredine.

Ivona Karan

 

 

1 Comment
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
SNS Uzivo
11/01/2023 15:50

Ne verujem ja u to ko ni u Jugoslaviju 🙂