Na obeležavanju 27. godišnjice najvećeg pogroma u modernoj istoriji Srbije “Oluje”, u Novom Sadu su se okupili čelnici države sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na čelu, episkopom bačkim Irinejom Bulovićem, kao i gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem. Na Trgu slobode, ispred Gradske kuće, okupio se veliki broj građana, koji su došli da odaju počast žrtvama i onima koji su na današnji dan pre skoro tri decenije došli u Novi Sad i Srbiju
-Ne zaboravljamo žrtve i razaranje Kristalne noći u Zadru, ekgzekuciju starih i nemoćnih u Medaku, užasan teror sve od Pakraca i slavonskih sela. Sve su to kamičci u razaranju. Sa nama su danas preživeli svedoci stradanja koji čuvaju i nama prenose pamćenje. Stotinu puta ću da ponovim, da ne zlopamtimo jer bi zlopamćenje savladalo i nas. Gnev i mržnja bi satrli nas same. To nećemo, ne smemo i ne možemo zaboraviti. Na ovakvim mestima kao što je Novi Sad, Srpska Atina, u Srbiji, ne pitamo kako se krstiš. U Novom Sadu ili Nišu ne pitamo koje su ti vere otac ili majka. Takvu Srbiju volimo. Svaki čovek Bogu je jednako vredan. Okupljaćemo se i moliti u Dalmaciji, na Kordonu i Lici, u svakom mestu u kojim su naši đedovi gradili crkve. Večni pomen našoj braći i sestrama, nevino postradalim u operaciji koju nazivaju “Oluja”- govorio je patrijarh Porfirije.
Minutom ćutanja odata je dužna pošta svim stradalima u pogromu nad srpskim narodom. U koloni je bila i Sanja Vulić, koja je tada imala 12 godina.
-U ovom tužnom danu, moja osećanja su pomešana. Tuga i bol za ognjštem i rodnim krajem su prisutni. Ali, osećam i čast. Prema gospodinu Vučiću i vama narode, što ne dozvoljavate da egzodus prođe nezapamćeno. Ja sam dete iz kolone. Detinjstvo je razbijeno mecima, rušenjem kuća. Otac nas je 1992. godine sklonio na kratku u šumu, a onda u Srbiju. Svako je imao sat vremena da spakuje najosnivnije, a komšinica će Fićom doći po nas da nas odveze do železničke stanice. Nas sedmoro. Kad smo stigli u Banja Luku, ništa ne znamo o ocu, baki, prabaki, dedi. Znamo da su krenuli u koloni, a tada kreću tri najteža dana. Četvrti dan stiže i naš otac. Ukrcavamo se u stari autobus u Banja Luci, gde nas 12 dobija sedam mesta u starom gradskom autobusu. Muka je u tom trenutku obrnula godine mojih vršnjaka. Seli su za traktore, a verujte nisu znali ni bicikl da voze. Srbija nam je pomogla da raširimo svoja krila, odškolovala nas, zaposlila. Nisam rođena u njoj, ali Novi Sad smatram svojim gradom- rekla je kroz suze Vulić.
Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, istakao je da bez inicijative koju je pre devet godina doneo predsednik Vučić, “Oluja” bi bila zaboravljena.
-Jednog dana moraće naše jedinstvo da dođe, da Srbija i Republika Srpska budu jedinstvo. Srbija mora da bude voljena, podržavana, poštovana, da ne bude kolona. Sloboda je ključna reč našeg života. To najbolje vidimo mi u Federaciji BiH, gde niko neće da nam kaže gde je 150.000 Srba nestalo. Srbi ne treba nikada više da traže milostinju.
View this post on Instagram
nsuzivo.rs
