Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Danas je obeležena 81. godišnjica Novosadske racije, kod spomenika “Porodica, u ime jednog od najvećih ratnih zločina koji se odigrao u Novom Sadu

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Na Keju žrtava racije, uz prisustvo predstavnika Grada Novog Sada, Episkopa valjevskog Isihija koji je održao pomen u ime Srpske pravoslavne crkve, predstavnika romskih i jevrejskih zajednica, kao i sugrađana, od najmlađih do najstarijih, odali su počast stradalim građanima, te davne 1942. godine.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Gradonačelnik Milan Đurić obratio se prisutnima sledećim rečima:

– Pre 81 godinu mučki je ubijeno preko 1300 Srba, Jevreja, Roma, dece, staraca, celih porodica, samo zato što su pripadali drugom narodu i drugoj veri. Nažalost, ovaj grad je naučio da živi sa večnom tugom i da ima svoj tužni januar baš ovde kraj spomenika “Porodica”, on je simbol sećanja na najtužnije dane u istoriji našeg grada, ali i opomena da ljudsko uvek mora da pobedi mržnju. Na ovom mestu odajemo pomen gotovo iskorenjenim novosadskim porodicama Kolnštajn, Ljubojev, Jovandić i mnogim drugima. Sećanje mora večno da živi i to je naš zavet za budućnost. Grad Novi Sad zato pokreće proces izgradnje Memorijalnog centra posvećenog žrtvama januarskog pogroma 1942. godine. To je naša ljudska, istorijska obaveza i odgovornost. Negovaćemo sećanje na sve žrtve i učiti nove generacije da ne dozvole ovakve zločine nikad više. Zato pozivam sve, stojeći u ovoj tišini, da budemo jedinstveni u osudi ovog krvavog okupatorskog čina nad našim sugrađanima. Želim da nastavimo da negujemo zajedništvo i da svima pokažemo da ljude cenimo po tome kakvi su, a ne kojeg su roda ili nacije. Svet je naučio veliku životnu lekciju tokom pogroma koji se zbio ovde, neka je večna slava svima koji su nastradali!

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

Pomen u ime Jevrejske zajednice održao je vrhovni Rabin Srbije gospodin Isak Asiel, koji je govorio u ime Jevrejske zajednice:

– Preživljavanje Jevrejskog naroda je velika tajna svetske istorije, naroda koji je dve hiljade godina živeo bez sile neobjašnjivo je u svetu u kojem se opstaje zahvaljujući oslanjanju na silu. Narod bez zemlje, bez organizovane vlade, bez ikakvog izvora materijalne moći. Odakle izdržljivost ovom narodu da se izbori za opstanak? Strah koje tolike civilizacije osećaju prema Jevrejima, sumnja na koju nailaze su potpuno iracionalni, ali su oblik međunarodnog ludila koji se zasniva na verovanju moći Jevreja i njihovu nameru da povrede, naškode ili da vladaju. Ideologija mržnje i religija brutalnosti koje su sledili i primenjivali Nacisti nije bila od ovoga sveta, to je bilo metafizičko varvarstva – rekao je vrhovni Rabin.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

On je takođe ispričao priču kada su Kalmana i njegovog šesnaestogodišnjeg sina uhvatili tokom jedne od letnjih racija na budimpeštanskim ulicama leta 1944. godine, a oni su znali šta mogu da očekuju. Međutim, otac i sin uspeli su da pobegnu i vrate se u Budimpeštu, pa su ponovo završili u radnom bataljonu, gde su bili i pre bekstva, i činilo se kao da nije imalo nikakvog smisla taj beg.

-“Sada ste vojnici Trećeg Rajha i jedni od judi koji će imati koristi od velikodušnosti otadžbine Nemačke”. Kalman Man je pokušavao da sakrije gorki osmeh jer je taj govor slušao i ranije. Nemački oficir više nije mogao da ga prevari, jer je znao šta za Jevrejina znači da bude nemački vojnik tokom rata. To je značilo kopanje tenkovskih rovova, sahranjivanje mrtvih, biti živi detektor mina. Kalman Man oko sebe, tokom tog govora, video je lica koja su se grčevito držala za nadu, dok je Nemac držao govor. Zatim je oficir rekao: “Sada ćete dobiti svoje uniforme”. Jevreji su nakon uniformi dobili žute trake oko ruku, dok su bele dobili Jevreji koji su prešli u hrišćanstvo. Kalman nije mogao da odvoji oči od oficira, bila je to čudna mešavina pauna, drvenog vojnika i mehaničke igračke – istovremeno fascinantna i zastrašujuća – priča Isak Asiel.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

U znak sećanja, prisutni su položili vence na spomenik „Porodica“ na Keju žrtva racije i spustili ih u Dunav, a pomen je takođe održan kod spomen-ploče na Novosadskoj plaži ”Štrand”.

Foto: nsuzivo.rs/Pavle Pejić

nsuzivo.rs

 

 

0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments