5 razloga zašto ću prestati da u Beograd odlazim automobilom

Brza pruga će preporoditi Novi Sad. Izuzetno udobni i ekestremno brzi vozovi su najbolji izbor za putovanje. 

Piše: Milorad Bojović

Ti stvarno veruješ da će pruga postojati i da će njome ići brzi vozovi? – pitao me prijatelj pre dve godine, kada sam mu objašnjavao da će nova pruga preporoditi Novi Sad.

– Pišem tekst o značaju brze pruge. Šta sada misliš – rekao sam mu pre dva dana, nakon što sam, kao pravi novinar istraživač, obilazio stanice u Novom Sadu, Petrovaradinu, Sremskim Karlovcima, uoči najavljenog polaska prvog voza Beograd – Novi Sad.

Ćutao je desetak sekundi i onda rekao:

– Stvarnost je ipak drugačija od one na N1!

Džon Stjuart Mil tvrdio je da ljudski um ima tendenciju da ignoriše objektivni metod tumačenja stvarnosti i da postane rob sopstvenih hipoteza i da svoje prozvoljnosti prihvati kao nesumnjive zakonitosti. Koliko god ih ljudi, koji ne žele da se suoče sa činjenicama, negirali, veliki projekti imaju snagu da sami po sebi predstavljaju jasnu i nedvosmislenu poruku. Brza pruga Novi Sad – Beograd je poruka o Novom Sadu i Srbiji budućnosti. Zašto mislim da su brze pruge toliko važne? Jer Srbija nema kontinuitet razvoja. Srbija ima kontinuitet propadanja od 1988. godine. Tek u poslednjih 10 godina stvari su se pomerile nabolje. Velikom brzinom. Mnogo je razloga zašto je izuzetno udobni i ekestremno brzi voz najbolji izbor za putovanje. Pet je odlučujućih. Udobnost, brzina, bezbednost, ušteda i ekologija. Najbrži voz prelaziće rastojanje od Novog Sada do Beograda za 36 minuta. Umesto da vozim sat vremena, nerviram se, tražim parking mesto, gubim živce, moći ću da čitam, radim, pripremam se za sastanke. Svako ko se bavi poslom razumeće o čemu govorim. Odlazak i povratak u Beograd automobilom sa putarinama i parkingom ne može da košta ispod 3.500 dinara. Ako pretpostavimo da automobil u proseku troši šest litara na 100 kilometara, a da benzin košta 187,7 dinara, do Beograda i nazad potrebno je najmanje 2.252 dinara. Plus plaćanje drumarine dva puta po 240 dinara, i trošak raste za još 480 dinara. Prema zvaničnom cenovniku parkiranje u garaži kod “Vukovog spomenika” dnevno košta 1.500 dinara, odnosno 80 dinara na sat. Dok u garaži “Pionirski park” što je najbliže centru grada, dnevni parking košta 1.600 dinara, a sat vremena 100 dinara. Ukoliko se radi o ljudima koji idu na posao njima je potrebno najmanje osam sati parkinga dnevno, što iznosi 800 dinara. Ukupni trošak odlaska automobilom dostiže sumu od 3.532 dinara. Ukoliko se uzme da vožnja po Beogradu ne teče kao po loju, već se u špicevima – dolazak i odlazak s posla, odvija po principu kreni-stani, potrošnja goriva se drastično uvećava, pa se bez problema dođe do cifre od oko 4.000 dinara.

Nova pruga je kamen temeljac razvijenije Srbije. Ali, po svemu sudeći, baš ta razvijena Srbija ne odgovara pojedinim Srbima. Ako ne znaju o čemu pričam, neka pitaju Violu fon Kramon

Voz je bolji izbor i za putnike koji nemaju auto. Autobuska povratna karta košta od 1.220 do 1.300 dinara. S tim da se putuje od oko sat i po. Dakle mnogo duže u vrlo bučnim i nekomfornijim uslovima. Primetio sam da je ekologija tema samo u negativnom kontekstu. Od odluke Miloša Vučevića da odobri subvencije za kupovinu bicikala u Novom Sadu i investira preko pola milijarde dinara u rekonstrukciju i izgradnju biciklističkih staza u gradu, još nikada nisam pročitao izjavu nekog ekološkog aktiviste da je istakao pozitivan uticaj nekog drugog projekta na životnu sredinu. Brzi voz, koji ne emituje nikakvo zagađenje, može značajno doprinteti smanjenju emisije CO2. Emisija CO2 i efekat staklene bašte je najveći izazivač klimatskih proemna. Ugljen monoskid najviše proizvode automobili. A automobili i autobusi su jedina alternativa vozovima. Jedan automobil od Novog Sada do Beograda, i nazad, ili obrnuto, proizvede 30 grama CO2. Za godinu dana samo jedan auto proizvede 10.950 grama CO2. Ako računamo da jedna kompozicija ima 316 sedišta a da ukupno ima 36 polazaka svih vozova, inter-siti koji staje samo u Novom Sadu i Beogradu i saobraća 36 minuta, regio-ekspres koji staje u Beogradu, Batajnici, Novoj Pazovi, Staroj Pazovi, Inđiji, Beški i Sremskim Karlovcima, i regio voz koji će stajati u svim stanicama, brzi vozovi će dnevno da prevezu 11.376 putnika. Uz to pruga je imala i dodatne pozitivne efekte na domaću privredu. Nijedan reporter nije objavio ni jedan jedini redak o koristima koje su imali lokalni ugostitelji i mala privreda. Svi radnici koji su gradili brzu prugu morali su da iznajme smeštaj. U hotelima, ili u privatnim objektima. Logično je da su mnogi od njih pušači i da su kupovali cigarete, i da su trošili novac i na kupovinu odeće i obuće. Morali su da kupuju hranu i piju vodu.

Lepota i istina se nalaze u neposrednom doživljaju posmatrača. Ljudi u sve treba da se uvere sami. Ko ne veruje da je brzi voz najbolji izbor za putovanje taj nije bio ni u jednom razvijenom gradu.  Ali, neka 15. marta ode na jednu od železničkih stanica na trasi pruge, i neka proveri da li je Štadlerov voz bolji, brži, lepši i udobniji od vozova iz Tadićevog i Đilasovog vremena. Nova pruga je kamen temeljac razvijenije Srbije. Ali, po svemu sudeći, baš ta razvijena Srbija ne odgovara pojedinim Srbima. Ako ne znaju o čemu pričam, neka pitaju Violu fon Kramon. Ili Džejmija Šeja. Oni će umeti da im objasne kome je i zašto potrebna Srbija bez puteva, novca i potencijala. Oni znaju ko neprestano stvara kontekst u kom u Srbiji sve treba da bude veliko, osim sreće. Ko kreira narativ u kom samo radosti treba da budu male, uspesi beznačajni, a zajednička dobrobit nepotrebna.

Autor je stručnjak za odnose s javnošću