Porodica iz Jagodine koja je krenula na put u Grčku u nedelju do srede ujutru se nije javila najbližima koji su ostali u Srbiji. Ubrzo se društvenim mrežama proširio apel da se jave svi koji su ih videli, ali je organizovana i potraga u Grčkoj. Srećom, ispostavilo se da se četvoročlana porodica nije javljala zbog nedostatka dometa i jutros je potvrđeno da su dobro.
Psiholog Ana Mirković rekla je za Internet portal RTS-a da kada neko odlazi na put postoji očekivanje članova porodice i bliskih ljudi da dobiju informacije i da za njih može da bude uznemiravajuće ukoliko im se najbliži ne jave.
Slučaj porodice iz Jagodine koja se nije javljala nekoliko dana od polaska na odmor u Grčku uznemirio je javnost i korisnike društvenih mreža. Porodica se od nedelje, kada je krenula na put, nije javljala najbližima koji su ostali u Srbiji.
Ubrzo je na društvenim mrežama i u medijima objavljen apel svima koji su ih videli da se jave članovima porodice koji za njima tragaju u Srbiji.
Srećom, ispostavilo se da četvoročlana porodica koja se uputila na Tasos nije imala domet na mobilnim telefonima, zbog čega nisu mogli da odgovore na pozive i poruke koje su dobijali.
Savremeni mobilni telefoni i dostupnost interneta su promenili način na koji komuniciramo. Očekujemo da nam ljudi sa kojima komuniciramo odgovore na poruke odmah ili posle nekoliko minuta, a zbog navike, slična su nam očekivanja čak i kada je neko na putu.
Ranije, kada mobilni telefoni nisu postojali, a ni fiksni telefoni nisu bili široko dostupni, bilo je uobičajeno da se tokom odmora sa porodicom ne čujemo i po nedelju dana.
Psiholog Ana Mirković rekla je za Internet portal RTS-a da učestalost javljanja članovima porodica i bliskim ljudima mnogo zavisi od odnosa među ljudima.
“Postoje porodice koje svakog dana razmene neku poruku, stalno su u kontaktu i dele sve, njima važne, momente. Takođe, ima i ljudi koje intenzivna komunikacija umara, opterećuje ih i stvara stres, pa mogu da prođu dani i nedelje od poslednjeg kontakta. U svakom slučaju su digitalne tehnologije olakšale komunikaciju, učinile je dostupnijom za sve ljude i čak i kada je neko na drugom kraju planete možemo lako i koliko god to želimo da ostanemo u kontaktu”, navela je Ana Mirković.
Napomenula je da, kada neko odlazi na put ili mu se dešava neka važna životna situacija ili promena, postoji očekivanje članova porodice i bliskih ljudi da dobiju informacije i da za njih može da bude uznemiravajuće ukoliko im se najbliži ne jave.
“U takvim situacijama ljudi prvo pomisle na najgore scenarije”
Ana Mirković, koja je voditelj i scenarista emisije “Porodična mreža” na RTS-u, istakla je da je u takvim situacijama u redu alarmirati javnost, okolinu i društvene mreže, naročito ukoliko taj vakuum u komunikaciji nije uobičajen i ukoliko nismo imali ranijih iskustava sa najbližima da se ne jave i ne odgovore na pozive.
“U takvim situacijama ljudi prvo pomisle na najgore scenarije, da se dogodilo nešto loše, čak fatalno i traganje za informacijama je u našoj prirodi. Sećam se jedne tragedije pre mnogo godina kada je cela Srbija tragala za nestalom porodicom dok se nije pojavio neko ko je video neobične koncentrične kružnice na površini jezera Kokin brod i nakon informacije o nestaloj porodici povezao da se radi o autu koji je sleteo s puta. Koliko god želimo da budemo optimistični kada se neko ko je na putu ne javlja, ne želimo da razmišljamo o najgorim scenarijima i o tragediji – briga uvek postoji”, objasnila je Ana Mirković.
Govoreći o digitalnoj komunikaciji, Ana Mirković je navela da je ona brza i da mnogo poruka brzo i lako šaljemo i da očekujemo brze odgovore.
“Digitalna era je dovela do intenziviranja komunikacije, svi su skoro uvek dostupni, a ukoliko je neko video našu poruku, a na nju ne odgovara – skloni smo da sebi postavimo milion pitanja – da li se nešto loše desilo, da li je neko ljut, možda sam napisala nešto pogrešno. Nedostaje strpljenje, često nema ni samokontrole, a to sve drastično utiče na nas, naše emocije, strahove”, zaključila je Ana Mirković.
rts.rs
