Samo 35 odsto roditelja u Srbiji redovno pere zube maloj deci, dok čak 80 odsto dece redovno dobija slatkiše! Veliki broj dvogodišnjaka ima karijes, a sve to pogubno je za razvoj zuba, upozorava za Kurir dečji stomatolog prof. dr Jovan Vojinović, rukovodilac Dečje stomatologije na Stomatološkom fakultetu u Pančevu!
– Karijes ranog detinjstva predstavlja karijes mlečnih zuba od njihove pojave do šeste godine života. Prema SZO, radi se o najvećem javnozdravstvenom problemu u stomatologiji, kome se kod nas posvećuje veoma malo pažnje, iako zdravlje mlečnih zuba predstavlja osnov budućeg oralnog zdravlja. Prema nacionalnoj studiji u Srbiji, koju je sproveo tim sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu tokom 2018. godine, stanje zdravlja zuba kod najmlađih je katastrofalno – navodi dr Vojinović.
Iako nisu rađene nove analize, pretpostavlja se da su rezultati slični, odnosno da nije došlo do poboljšanja, već da postoji mogućnost da je sada situacija i poraznija. Istraživanje je pokazalo da karijes ima 13 odsto dece do druge godine, 30 odsto dece do treće godine, kao i 80 odsto dece do šest godina.
Brojka
87% roditelja nije dobilo od pedijatra i stomatologa uputstvo kako da neguju zube bebi
Problem je, prema rečima našeg sagovornika, to što roditelji ne kreću na vreme s higijenom usta i zuba kod dece, ali i to što ih pedijatri ne upućuju na pregled kod dečjeg stomatologa:
– Dete bi na prvi pregled kod stomatologa trebalo da ode već sa godinu dana, a s higijenom usta i pranjem zuba neophodno je početi odmah po nicanju prvih zubića. Uzroci koji utiču na pojavu karijesa kod male dece je preveliki unos šećera i nehigijena zuba. Inače, deca do druge godine uopšte ne bi trebalo da unose šećer.
Činjenice
Posledice ranog karijesa
– bol
– infekcije
– otežani ishrana i govor
– ugrožen razvoj stalnih zuba
– stvaranje nepovoljne sredine, u kojoj stalni zubi lakše obolevaju
Dr Vojinović napominje da karijes ranog detinjstva veoma brzo napreduje i da, ukoliko se ništa ne preduzme, može doći do razaranja zuba.
– Razvoj karijesa može se lako sprečiti, a u početnim stadijumima bolesti zub se može u potpunosti oporaviti. Često i stomatolozi zanemaruju te prve znake i omalovažavaju ih tvrdnjom da se mlečni zubi ne leče. Prvi znaci karijesa primećuju se pojavom belih mrlja, koje mogu određeno vreme da perzistiraju na zubima, da bi onda ubrzano započelo njihovo razaranje. Na mestu belih mrlja se prvo pojavljuju defekti u vidu rupica ili pruga. U ovom stadijumu je moguće nadoknaditi izgubljeno tkivo zuba, ali ukoliko se ne zaustave uzroci i ne sprovodi kontinuirana zaštita, razaranje zuba će se nastaviti. Bol, slaba ishrana, otok, infekcija kosti, razvoj bakterija samo su neke od posledica, i to sve može da utiče na razvoj stalnih zuba i da oštećuje njihove klice – ističe dr Vojinović:
– Zatim dolazi do daljeg pucanja i razaranja zuba, sve dok se ne sravne s desnima ili ne dođe do infekcije u kosti. Veoma razoreni zubi, kao i pojava fistule ili otoka oko zuba zahtevaju njihovo vađenje.
Ključna uloga roditelja
Dete nije sposobno samo da pere zube do sedme godine
Dr Vojinović napominje i da roditelji greše kad malom detetu dozvole da samo opere zube:
– Dete do sedme godine nije sposobno da samo pere zube, već to mora da radi roditelj uz postepeno osamostaljivanje (pod kontrolom) od treće godine. Posle treće godine, kada se postave svi bočni zubi, potrebno je početi i s čišćenjem međuzubnih prostora (zubni konac, interdentalna četkica). Ako se često unose šećeri (više od šest puta), ne pomažu više ni aktivne paste.
Prema nekim istraživanjima, u prve tri godine se ne sprovodi ni pet odsto preventivnih stomatoloških pregleda.
– Potrošnja šećera je enromna, ne samo u domaćinstvima nego i redovnim jelovnicima vrtića. Prilikom pojave karijesa najmlađi uzrasti se uglavnom odbijaju s tvrdnjom da se ne može ništa uraditi, što nije tačno, i zato je 90 odsto karijesa mlečnih zuba nesanirano – navodi dr Vojinović.
Činjenice
Kako bi trebalo da bude
– pedijatar u prvoj godini upućuje stomatologu na prvi preventivni pregled
– stomatolog radi analizu rizika prema savremenim protokolima
– oboleli zubi se mogu i moraju sanirati u bilo kom uzrastu
– kontrolni pregledi se određuju na osnovu rizika
