Ukupna količina plasirane ambalaže je 389.955 tona, dok je 247.633 tone predato na ponovno korišćenje, pokazao je poslednji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine
Značaj koji zbrinjavanje ambalaže ima za zaštitu životne sredine najbolje ilustruje podatak da je za razgradnju jedne aluminijumske konzerve potrebno oko 500 godina, a preradom jedne tone aluminijumskih limenki ušteda energije se kreće od 90 do 95 odsto u odnosu na dobijanje ove ambalaže iz prirodnih sirovina. Pri tom, broj ciklusa reciklaže je neograničen. Pisci izveštaja ističu i primer PET ambalaže, čiji je period raspada 100 godina.
– Plastične flaše na deponiji predstavljaju devet odsto od ukupne težine otpada, ali zapreminski zauzimaju 32 odsto prostora. Reciklažom jednog tona starog papira sačuva se 17 stabala u prirodi, a reciklažom iste količine kancelarijskog papira sačuva se 24 stabla. Uz to, štedi se i 4.200 kilovata električne energije i 32.000 litara vode. Takođe, za proces reciklaže potrebno je 40 odsto manje energije. Količina zagađujućih materija vazduha je za oko 75 odsto manja u odnosu na proizvodnju hartije od sirovog materijala. Staklo bačeno na deponije nikada se neće razgraditi, a može da se reciklira nebrojeno puta u udelu od 100 odsto – ilustrovali su autori izveštaja značaj prikupljanja i reciklaže ambalažnog otpada.
Ovi primeri pokazuju da ovde suštinski i nije reč o otpadu, već o novim resursima. Primeri zemalja EU pokazuju da se kroz različite podsticajne mere i naknade subvencioniše prerada ambalažnog otpada, ali i njegova primena u proizvodnji novih proizvoda. To dovodi do sniženja cena novodobijenih proizvoda i povećanja konkurentnosti proizvođača na tržištu. U isto vreme su dodatno oporezovana preduzeća koja mogu, a ne koriste reciklabilne ambalažne materijale u proizvodnji.
U Srbiji je odgovornost i briga za ambalažni otpad na onima koji ga lansiraju na tržište. Odnosno, njihova obaveza je da trošak sakupljanja svoje ambalaže, koja će umesto u parkovima ili na trotoarima završiti u fabrikama za preradu otpada, ugrade u cenu proizvoda koju plaća krajnji kupac. Ona pravna lica ili preduzetnici koji na tržište lansiraju više od jedne tone ambalaže, dužni su da Ministarstvu zaštite životne sredine plate naknadu za upravljanje otpadom. Najčešće zamerke koje iznose borci za životnu sredinu jesu sledeće: izveštaji koje privreda šalje nadležnima su doterani, a značajan je i broj onih koji ignorišu ovu obavezu, pa samim tim i ove cifre treba uzeti sa rezervom.
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, tokom 2021. godine, sedam operatera se bavilo ambalažnim otpadom za 1.924 pravna lica ili preduzetnika koji stavljaju proizvode u ambalaži na tržište naše zemlje. Još 247 izveštaja na adresu ove agencije stiglo je od strane onih koji nisu preneli svoju obavezu na operatere.
