Američki CNN je objavio zanimljivu analizu pod naslovom “Kraj svetskog poretka kakav poznajemo”, u kojoj navodi da je ovo zbunjujuće vreme za Amerikance, naročito u percepciji vlastite zemlje kao supersile.
S jedne strane vlada objašnjava zašto je došlo vreme za povlačenje iz Avganistana, a sa druge pokušavaju da ubede narod da je potrebno stati uz Ukrajinu, na čijoj istočnoj granici je Rusija nagomilala više od 100.000 vojnika.
Ovo je vreme u kojem Amerikanci žele što manji angažman svoje vojske van granica SAD-a, zbog čega je NATO pod pritiskom, a autokratske sile s ekspanzivnim sklonostima, poput Rusije i Kine, ponašaju se sve hrabrije i ponašaju se kao da su saveznici. Era Amerike kao supersile je na testu širom sveta, navodi CNN.
Istočna Evropa
Tačno 30 godina nakon raspada Sovjetskog Saveza, Rusija vojnim manevrima poseže za Ukrajinom, jednom od svojih bivših republika. Vladimiru Putinu naročito smeta post-sovjetsko širenje NATO-a. Bajdenova administracija stavila je 8.500 američkih vojnika u stanje povišene pripravnosti kako bi odvratila Rusiju i uverila ostale članice NATO-a u odlučnost Amerike.
Zapadna Evropa
Američkom uticaju je potrebna podrška. Kako bi ujedinila NATO protiv Rusije, Amerika igra ulogu energetskog brokera koji traži garancije o isporukama energenata sa Bliskog istoka i iz Azije kako bi otupila pretnju Rusije, koja je glavni snabdevač Nemačke prirodnim gasom.
Azija
Kina testira autonomiju Tajvana, ostrva koje već neko vreme prisvaja šaljući svoje ratne avione u misije u blizini Tajvana. Najveći takav upad dogodio se samo dan nakon što je SAD sa Japanom premestio flotu mornaričkih brodova u Filipinsko more u okviru vojne vježbe. Sa druge strane, Severna Koreja ubrzano testira nuklearno oružje.
Bliski istok
Baze američke vojske u Iraku i Siriji ove godine su se našle pod napadom. Ove sedmice američke rakete Patriot su, u saradnji s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, presrele projektile jemenskih pobunjenika Hutija ispaljene prema vazduhoplovnoj bazi Al-Dhafra (UAE), u kojoj se nalaze američki vojnici.
Naravno, tu je i Iran. Nakon što je Amerika pod vođstvom Donalda Trampa sabotirala međunarodni dogovor o zaustavljanju nuklearne eskalacije, Iran bi mogao da ubrza svoj put prema nuklearnom oružju.
Uloga Amerike
Sve navedene situacije nisu od juče, ali pitanje koje se sve više nameće je kakvu će ulogu igrati Amerika. Tenzije oko Ukrajine sugerišu da protivnici SAD-a osećaju američku slabost i vide prostor za napredak.
“Izazovi pred autoritetom SAD-a stižu u trenutku kad u inostranstvu postoji rasprostranjena percepcija da Vašingto više nije ona sila koja je bila u drugoj polovini 20. veka”, piše analitičar CNN Stiven Kolinson.
“Usprkos uveravanjima Džoa Bajdena da se “Amerika vratila”, haotično povlačenje iz Avganistana prošle godine otvorilo je pitanja američke kompetencije, ali i posvećenosti. Američki protivnici znaju da su Amerikanci iscrpljeni posle 20 godina ratovanja u inostranstvu, što je faktor zbog kojeg bi neki mogli da kalkulišu sa tezom da bi Vašington iz političkog razloga mogao da posustane u ispunjavanju svojih strateških obaveza”, dodaje Kolinson.
Faktor zvan Putin
Ruski predsednik je direktno ili indirektno upleten u sva ta pitanja – od Ukrajine preko Sirije do Azije.
No niko sa sigurnošću ne zna što tačno Putin želi. Fiona Hil, ekspertkinja za Rusiju koja je svojevremeno radila za Belu kuću, za Njujork Tajms piše da zna tačno šta Putin želi, barem što se tiče Ukrajine: “Putin želi da deložira Sjedinjene Države iz Evrope”.
“On bi to sročio ovako: Zbogom Ameriko, pazi da te vrata ne tresnu pri izlasku”.
Džil Doerti, još jedna stručnjakinja za Rusiju i bivša šefica moskovskog dopisništva CNN-a, slaže se sa ovom tezom. “Rusija želi ponovo da odigra završetak Hladnog rata”. U tome Putinu pomažu ruski državni mediji koji formiraju stavove ruske javnosti.
Putin oseća da je američka moć u silaznoj putanji, piše Hil. Putin “veruje da se Amerika trenutno nalazi u istoj situaciji kao Rusija nakon kolapsa Sovjetskog Saveza: oslabljena kod kuće i u povlačenju u inostranstvu”.
Na tenzije oko Ukrajine, piše Hil, Amerika treba snažno da odgovori, jer će taj odgovor odjeknuti svetom.
Ona smatra da bi uz izazov nametnut NATO, Putinova agresija u Ukrajini mogla da zapreti “celom sistemu Ujedinjenih nacija i ugrozi argumente koji su garantovali suverenitet zemalja članica UN-a od Drugog svetskog rata – nešto poput iračke invazije na Kuvajt 1990. godine, ali na mnogo većem nivou”.
Zapad nije potpuno ujedinjen po pitanju Rusije
Iako su geopolitički ulozi visoki, Putinov ekonomski pritisak usporio je stvaranje jedinstvenog odgovora Evrope. Kako za CNN Biznis piše Ivana Kotasova iz Londona, ključan faktor ove geopolitičke krize postao je gasovod Severni tok 2 koji u Nemačku dovodi ruski gas i pritom zaobilazi Ukrajinu.
Za razliku od ostalih zapadnih demokratija, Nemačka nije obećala da će poslati oružje u Ukrajinu i još uvek se nećka o uključivanju Severnog toka u razgovore o sankcijama protiv Rusije.
“S obzirom na to da je ruski cilj produbiti podele, Severni tok je postao sredstvo razaranja jedinstva Evropske unije i NATO-a”, piše Kristin Berzina iz američkog Maršal fonda.
Kurir.rs/nsuzivo.rs
