Autorski tekst dr Kobilarova povodom 9. maja- Dana pobede: Neka je večna slava pobedničkom narodu, njegovim žrtvama i njegovim herojima, u Danu pobede – živela Srbija!

Neka je večna slava pobedničkom narodu, njegovim žrtvama i njegovim herojima, u Danu pobede – živela Srbija!

“Jedan od najvećih datuma u istoriji čovečanstva obeležava se povodom velike pobede saveznika nad naci-fašizmom u Drugom svetskom ratu”, navodi u svom autorskom tekastu dr Aleksandar Kobilarov.

Iako se rat zvanično završio tek nekoliko meseci kasnije pobedom saveznika, uzet je baš ovaj datum, tačnije dan kada je negde nakon ponoći, nacistička Nemačka potpisala bezuslovnu kapitulaciju i predaju.

Poslednja bitka u Drugom svetskom ratu na tlu BiH, u poslednjem uporištu NDH

Sam rat se kapitulacijom nacističke Nemačke nije završio ni na tlu Evrope. Koliko je snažna bila naci-fašistička ideologija u pojedinim narodima i na našem prostoru najbolje govori da se poslednja bitka Drugog svetskog rata odigrala upravo na prostoru današnje Bosne i Hercegovine, u poslednjem uporištu Nezavisne države Hrvatske. Iako je mesto borbi udaljeno samo oko 180 kilometara od Novog Sada, iako je prošlo već 78 godina, iako je ostatak zemlje bio davno oslobođen, ovo je tema koja je široj javnosti ostala nepoznata. Da li je u prošlosti ovo izbegavano zbog „bratstva i jedinstva“ ili nečeg drugog ostaje na istoričarima da utvrde.

Poslednje borbe u Drugom svetskom ratu vodile su se na širem prostoru oko mesta Odžak u tzv. „Bosanskoj Posavini“. Samo mesto se nalazi na severu zemlje i danas je deo Federacije Bosne i Hercegovine, dok se tada nalazilo u sastavu Nezavisne države Hrvatske. Poslednji komad te kvazidržave, hrvatske ustaške snage su branile grčevito sve do 25. maja 1945. godine kada je otpor konačno slomljen. U samoj borbi su učestvovale najvećim delom 25. i 27. srpska divizija, koje su do tada bile poznate po velikim partizanskim pobedama. Pomoć tim jedinicama pristigla je od dobrovoljaca iz jedinica Jugoslovenske vojske u otadžbini koje su, prema preporukama kralja prešle u partizanske redove, a slamanju jakog otpora morala je da potpomogne i avijacija.

Vučević, kao gradonačelnik, podržao organizaciju prvog i narednih manifestacija „Besmrtni puk “

U „godinama raspleta“, kako se često nazivaju devedesete godine prošlog veka, razgraničile su se mnoge stvari, razbili mitovi i pokazalo pravo lice svakog naroda. Videlo se koji je narod bio iskreno antifašistički nastrojen, a koji to nikada nije ni bio. Sve to je danas, uz brojne druge primere, razlog zašto ponosno ruku uz ruku u „Besmrtnom puku“ marširaju potomci partizanskog, ali i četničkog pokreta.

Prepoznalo je to u Novom Sadu tadašnje rukovodstvo na čelu sa Milošem Vučevićem, videla se želja za jedinstvom srpskog naroda u antifašističkoj borbi i podržalo organizaciju prvog i svakog narednog „Besmrtnog puka“. Ideološke razmirice su stavljene po strani i poput zajedničkog juriša na poslednje utvrđenje nacističke Evrope 25. maja 1945. godine, potomci naših hrabrih boraca rame uz rame koračaju svake godine zajedno u Besmrtnom puku noseći fotografije svojih predaka, a koloni se uvek pridruži i rukovodstvo grada.

Neka je večna slava pobedničkom narodu, njegovim žrtvama i njegovim herojima, u Danu pobede – živela Srbija!