Na nemalo iznenađenje Novosađana, jedna od vrlo vidljivih pernatih pridošlica u gradu je bela čiopa (Tachymarptis melba).
Novi Sad je dobio još jednog masovnog i nemilosrdnog uništavača insekata. I prirodnog, što je najbitnije. Dok se staništa za mnoge vrste ptica u gradu smanjuju, zajedno sa hranidbenim mogućnostima i ponudom na trpezi prirode, neke druge vrste dolaze u najveći grad u Vojvodini i pridružuju se polumilionskom skupu ljudi koji u njemu obitava, saopštili su iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Orniotolozi su prve jedinke u gnezdećem periodu u ovom gradu primetili u junu 2020. godine, da bi se naredne dve godine ova vrsta ustalila i redovno pojavljivala u gradu u periodu svog relativno kratkog boravka tokom gnežđenja i seobe.
Bele čiope, isto kao njihove crne rođake, od kojih su za oko četvrtinu veće, u našem podneblju tokom prolećne seobe dolaze relativno kasno, krajem aprila ili početkom maja. Kod nas ostaju do sredine jula, kada odrasle i izležene mlade ptice odlaze i polako se sele.
U Novom Sadu su bele čiope zapažene do oktobra, ali je tu reč o pticama koje lutaju na seobi. Bela čiopa se gnezdi u planinskim predelima južne Evrope i Azije. Visoka prilagođenost uslovima sredine rezultirala je činjenicom da se bela čiopa redovno gnezdi i na zgradama, najčešće visokim, i to ispod streha, pukotina, ornamenata, u tornjevima i ostalim mestima koja imitiraju njen prirodni ambijent: pećine, klisure i planinsku orografiju. Nese dva ili tri jajeta. Lako se razlikuje od crne čiope po belom stomaku i podbratku, sporijem letu kao i po oglašavanju.
Hrane se “vazdušnim planktonom”
Čiope su po mnogo čemu jedinstvene. Istraživači su, na primer, otkrili da mogu da provode i više meseci u vazduhu, gde se i pare, hrane, piju vodu – spavaju, najčešće na termalima toplog vazduha, prepuštajući se njegovim strujama. Jedino mesto sletanja su gnezda. Vrlo kratke noge, neprilagođene na hod, završavaju se jakim prstima i oštrim kandžama koje treba da ih drže kada slete blizu gnezda ili na vertikalna mesta. I mladunci su adaptirani da mogu da izdrže dugo vremena bez hrane – onoliko koliko je njihovim roditeljima vremena potrebno da nađu “vazdušnim planktonom” bogate prostore. Njihov metabolizam se u tim slučajevima menja i prilagođava, te bez hrane mogu da izdrže i više dana.
Ravničarske krajeve u Srbiji osvajale postepeno
Nakon nego što su se pre nekoliko godina počele gnezditi u Beogradu, bele čiope su se držale najviše klisura u istočnoj Srbiji: Resavska, Zlotska, Sićevačka, Jerma, Vratna, Rugovska, Đerdapska i Ibarska.
U Vojvodini su se čak i u lutanju viđale retko (ili su letele na visinama na kojima ih je nemoguće uočiti). Tada je, čak i za okvire Panonske nizije, nastala nova situacija i ornitolozi su počeli da viđaju oko palate Albanija ove pridošlice sa juga sredinom prošle decenije. U međuvremenu su se naselile i na još nekoliko beogradskih nebodera, u kolonije crne čiope.
Prvo viđanje u Novom Sadu je bilo krajem juna 2020. oko zgrade Poreske uprave u centru grada, na kojoj se redovno gnezdi više desetina parova crne čioipe. Broj parova bele čiope je te, prošle i tekuće godine bio na tom lokalitetu od 3 do 5, a 2022. su se počele viđati, i najverovatnije gnezditi i na pojedinim mestima na Limanu i na Novom Naselju. Po svemu sudeći, kolonizacija se nastavlja, pa se može očekivati da će početi da se gnezde na još nekim mestima u gradu i van njega, u drugim delovima Vojvodine. Najveće jato koje je do sada viđeno u Novom Sadu brojalo je 8 jedinki.
Dok neki ornitolozi širenje područja rasprostranjenosti povezuju sa klimatskim promenama, drugi vide prilagođenost bele čiope, ali i ostale dve njene rođake – crne (Apus apus) i sive (Apus pallidus) kao glavni razlog ovih promena. Ipak, broj parova bele čiope u Srbiji još uvek je relativno mali. Za prošlu deceniju on je procenjen na samo 60-100 parova, dok je sada verovatno neznatno veći.
Čiope su odlični prirodni insekticidi i, zbog svog glasanja, vrlo vešte vazdušne akrobatike i vidljvosti, veoma upečatljiv simbol gradova, pa i Novog Sada. Ukoliko ispadnu iz gnezda, obratite se Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode radi uputstava kako im pomoći.
Sa druge strane, u graditeljskom uzletu Novog Sada koji traje poslednjih četvrt veka, i koji će se, izvesno je, intenzivirati, treba misliti i na stanovnike zgrada. Oni su retki, ali jedan on najčešćih su čiope. Pravljenje namenskih kućica koje se mogu postavljati na fasade sa južne ili jugoistoične strane može da privuče čiope da se gnezde baš na Vašoj zgradi.
Krajnje je vreme da projektanti „zelene infrastrukture“ kreiraju i takva rešenja koja će makar malo olakšati život ptica, kada smo im većinu prirodnih staništa već oduzeli, navode iz Pokrajinskog zavoda.
blic.rs
