Radna grupa Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pripremila je Nacrt Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a sve u cilju unapređenja uslova rada za zaposlene i smanjenje povreda na radu.
Iz resornog ministartva ističu da je ovo novi Predlog zakona posle 18 godina, koji je usvojila Vlada Srbije i trenutno se nalazi u skupštinksoj proceduri.
– Predlogom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, uvodi se niz novih rešenja, a sve u cilju veće zaštite zaposlenih – saopštilo je ministarstvo.
Novine u odnosu na važeći zakon su:
- propisivanje obaveze poslodavca da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda;
- obaveze poslodavca da izda dozvolu za rad zbog veće zaštite zaposlenih pri obavljanju određenih visokorizičnih poslova (prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama);
- propisana je veća nadležnost inspektora rada da zabrani rad na privremenim ili pokretnim gradilištima od tri, odnosno 15 ili 30 dana u zavisnosti koliko puta su utvrđene okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu, kada utvrdi da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Inspektor rada je dužan da zabranu rada javno istakne na gradilištu, a gradilište vidno obeleži.
Maksimalne kazne su povećane sa 1.000.000 na 2.000.000 dinara.
Кako bi se unapredile evidencije o povredama na radu novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu se uvodi jedinstveni registar povreda na radu koji će obezbediti brojne pozitivne efekte:
- elektronsku prijavu povreda na radu,
- smanjenje troškova,
- ušteda vremena za poslodavce,
- ubrzavanje procesa ostvarivanja prava,
- dostupnosti podataka o izvoru i uzroku povreda na radu,
- sistematsku obradu i analiziranje podataka.
A koliko Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vodi brigu o svim zaposlenima, ilustrovali su podacima o izvršenim inspekcijskim nadzorima u prethodnom periodu.
Tako navode da su u 2022.godini, inspektori rada zbog utvrđenih nezakonitosti podneli 3.994 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od kojih 2.441 u oblasti radnih odnosa, 1.324 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 229 prema Zakonu o inspekcijskom nadzoru i drugim propisima.
Na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili inspektori rada u 2022.godini, poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u iznosu od 184.815.380 dinara.
Takođe, inspektori rada su u 2022.godini podneli i 52 krivične prijave, od kojih 42 krivične prijave protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo izazivanja opasnosti neobezbeđenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu i 10 krivičnih prijava protiv odgovornih lica u oblasti radnih odnosa zbog uskraćivanja prava na osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja.
Trenutno je popunjeno 237 radnih mesta inspektora rada. U 2022. godini, u Inspektoratu za rad su u radni odnos na neodređeno vreme primljena 42 inspektora rada, dok je 1. marta 2023. godine primljeno još devet.
U toku je javni konkurs za popunjavanje još osam radnih mesta inspektora rada.
– Trenutni ljudski kapaciteti inspekcije rada omogućuju punu kontrolu sprovođenja propisa u oblasti rada, a dosledniju primenu i efikasniji nadzor svakako će pospešiti veći broj inspektora rada – ističu iz ministartva i naglašavaju da sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji ide u korak sa zemljama članicama EU.
– U narednom periodu Ministarstvo će u saradnji sa socijalnim partnerima nastaviti sa izmenama i unapređenjem zakonodavstva u ovoj oblasti, intenziviraće rad na promociji i unapređenju kulture rada i kroz inspekcijske nadzore pojačati aktivnosti na smanjenju “rada na crno” – poručili su iz resornog ministartva.
kurir.rs
