Sveta gora, poznata je po svojim prirodnim bogatstvima, pećinama, jezerima, potocima, mnogobrojnim izletištima, ali i pravoslavnim manastirima po kojima je i dobila ovaj naziv. Malo se zna, da je Fruška gora prvi proglašeni nacionalni park u Srbiji. Prostire na preko 525 kilometara kvadratnih, a obiluje mnoštvom flore i faune. Sorte koje su je nekada naseljavale, vraćene su reintrodukcijom. Pa tako danas na Fruškoj gori, možemo videti bizone i jelene.
– Fruška gora obiluje s mnoštvo flore i faune, imamo preko 60 vrsta sisara, a dve vrste jelena – evropski i jelen lopatar. Evropski jelen je vraćen reintrodukcijom, a on je nekada slobodno “krstario” Fruškom gorom. Evropskog jelena smo doneli iz Mađarske 2009. godine – 35 jedinki, a pretežno ženke, koje su se kasnije razmnožile i uvećale populaciju. Smatramo da sada na Fruškoj gori, što u ograđenom, što u otvorenom prostoru ima preko 300 jedinki evropskog jelena, ali to nije sve, jer smo mi postali i reproduktivni centar. Preko Uprave za šume i ministarstvo Poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva smo rasporedili višak jedinki, na čitavu Srbiju. Te jedinke su se veoma dobro adaptrirale, konzumiraju njihovu hranu, odgovaraju im hidrografski uslovi i klimatski uslovi. Što se tiče evropskog jelena on se nalazi u reproduktivnom centru “Ravne”, a što se tiče jelena lopatara on se nalazi u lovištu “Vorovo” kod Erdevika- rekao je za NS Uživo Dragan Vidović, pomoćnik direktora NP “Fruška gora” i dodao:
-Hranimo ih zrnastom hranom, kukuruzom, ječmom, hranimo ih i kabastom hranom, u vidu sena, a nabavljamo im i jabuke. Jedna jedinka može da pojede do 10 kilograma hrane. Mužjak se razlikuje od ženke po rogovima, koje oni odbacuju svake godine i svake godine im rastu novi. Da bi taj rast nesmetano moramo da im dajemo određenu količinu animalne soli, zajedno sa vitaminima kako bi bili, zdravstveno ispravniji. Oni koriste velike količine vode, zbog toga je važno da imaju prirodan vodotok u tom prostoru, gde se nalaze. U našim pojilištima mi im donosimo vodu. Lov na jelene je dozvoljen isključivo sa planskim dokumentom, u njemu je propisano u kom delu Fruške gore može da se lovi, koliko jedinki i koja polna i starosna struktura jedinke. S obzirom na to da se Fruška gora nalazi u urbanom delu Srbije, nedaleko od dva velika grada, velika je količina ljudi koji tu žive, imamo i pokušaje krivolova. Ne tako često, ali se to dešava najčešće sada u jesenjem dobu. Zajedno kroz našu čuvarsku službu, lovočuvarsku službu, u saradnji sa policijskim službenicima mi to sprečavamo i suzbijamo. Imamo razne kamere koje nam u tome pomažu, iako one služe za monitoring zdravstvenog stanja divljači. Kazna za nezakotin lov i krivolov je predviđena Zakonom o krivičnom postupku, podnosi se krivična prijava, nakon sačinjavanja našeg i policijskog zapisnika, dajemo sudiji za krivični postupak, nakon suđena lice bude kažnjeno.
-U prihvatilištu “Ravne” trenutno imamo do 100 jedinki jelena. Imali smo košutu “Mirku” koju je čak i Novak Đoković mazio, ona je posebna. Svake godine u maju imamo novi podmladak. Posetioci nacionalnog parka, mogu u našem prihvatilištu na “Trešnjevcu” da vide jedinke. Na istom prostoru se nalaze i bizoni, imamo 6 jedinki. Ko je zainteresovan da poseti naše prihvatilište, može da se javi na našu zvaničnu mejl adresu. Onda mi dogovaramo posetu sa našom lovočuvarskom službom, a onda ih lovočuvar vodi u obilazak i edukuje ih- reči su Vidovića.
M.L.
