Kao bitna karakteristika ekonomskog i društvenog života u Novom Sadu na prelazu iz 19. u 20. vek izdvaja se ubrzani razvoj štamparstva i izdavaštva.
Kada je reč o štampanim medijima, Novosađanima su bile dostupne dnevne novine, kao i različiti periodični listovi i časopisi.
Dnevne novine bile su štampane na tri jezika, pa su tri najveće nacionalne grupe u Novom Sadu (Srpska, Mađarska i Nemačka) imale svoja glasila. Osim toga, ova glasila su takođe bila i jasno politički profilisana. Tako su, primera radi, radikali imali svoj dnevni list „Zastava“, dok su liberali imali „Branik“.
Kada je reč o nedeljnim i mesečnim časopisima na srpskom jeziku, posebno su bili popularni časopisi „Orao“, „Javor“ i „Srpska domaja“.
Treba istaći da su u to vreme već postojali časopisi koji su bili namenjeni isključivo ženskoj populaciji, poput lista „Ženski svet“ i „Žena“.
List „Zastava“ osnovan je 1866. godine kao organ Miletićeve Srpske narodne slobodoumne stranke postaje najuticajniji list među Srbima u Ugarskoj pa i šire.
Foto: Wikimediacommons
U tekstovima se zalagao za srpska prva, srpsku nezavisnost i uopšteno jednakost prava svih naroda potčinjenih od tadašnje Austrougarske monarhije.
Politička uverenja Svetozara Miletiće bila su prožeta i u stranci Srpska narodna slobodoumna stranka koju su činili veliki broj akademika vođenih istom idejom. Ti isti akademici koji su sačinjavali deo stranke, činili su i grupu koja je pisala za časopis.
Kada je Miletićev autoritet prinudno otrgnut od stranke i političkog lista, dolazi do razdvajanja u izražavanju i propagiranju stavova.
U vreme previranja unutar Srpske narodne slobodumne stranke koju je osnovao Svetozar Miletić, a pogotovo nakon njegove sve manje prisutnosti u političkom i javnom životu, nekadašnji politički list „Zastava“ doživeo je reorganizaciju i 1885. godine dobio opozicionu kontru – politički list „Branik“.
Foto: Wikimediacommons
Povod za to bio je sukob u mišljenju između predvodnika Miletićeve stranke, a čiji se sukob potom preneo i na Miletićev tadašnji politički list „Zastava“.
Sukob se ponajviše odnosio na lidere Jašu Tomića i Mišu Dimitrijevića, a čitava stvar će kulminirati ubistvom na Železničkoj stanici.
„Srpska domaja“, bio je list za zabavu i pouku. Izlazio je u Novom Sadu svakog utorka, na 12 strana, cena časopisa je bila 8 kruna za godinu dana, a uređivali su ga Dr. Slavko Miletić i Dr. Branko Ilijć.
O odluci da posle malo više od godinu dana ugasi list, javnost je obavestio Jovan Jovanović Zmaj, urednik „Javora“. Tom prilikom je naveo da će list prestati da izlazi, jer su se on i njegov prijatelj Popović uverili da su suvišna dva beletristička lista, te da „Javor“ ustupa mesto listu „Danica“.
Jedanaest godina kasnije, 1874. godine, Jovan Jovanović Zmaj, Kosta Trifković, Ilija Ognjanović i još nekoliko istomišljenika ponovo pokreću list „Javor“.
Pokretači i stalni saradnici „Javora“ su neki od najvećih intelektualaca srpskog naroda, poput Jovana Boškovića, dr Jovana Jovanovića Zmaja, dr Milana Jovanović, dr Laze Kostića, dr Stevana Pavlovića, dr Mihaila Polit-Desančića, Stevana V. Popovića, Koste Trifkovića i Antonija Hadžića.
Zbog toga je ovaj časopis bio jedan od značajnih srpskih književnih časopisa.
U Javoru su objavljivani prozni, poetski i dramski književni tekstovi. Osim književnih tekstova Javor je objavljivao i brojne naučne članke iz oblasti istorije, geografije, etnografije, fizike, astronomije, hemije, medicine, pedagogije.
Prvi broj ponovno pokrenutog lista izišao je 2. januara 1874, a poslednji, broj 19, 1. novembra 1893. godine. Izlazio 5, 15. i 25. dana svakog meseca, a od 1876. godine svake nedelje.
Kada su u putanju časopisi usmereni na žensku populaciju, oni su se uglavnom bavili kritikom ženske mode i ponašanja.
Bilo je i pokušaja reformisanja ženskog oblačenja i to iz zdravstvenih, higijenskih, ali i političkih i moralnih razloga. Kritikovano je pre svega nošenje midera, visokih potpetica, špicastih cipela, brojnih podsuknja, perike, preterano ulepšavanje i slično.
Posredstvom strane štampe, krajem 19. veka na područje AP Vojvodina, pa i u Novi Sad stižu ovi modni trendovi i odjeci reforme u ženskom ulepšavanju.
U časopisu „Ženski svet“ u tekstovima je javno kritikovano svaka vrsta modnog luksuza, a sve u svrhu veličanja tradicionalne uloge žene u društvu, njene duhovnosti i skromnosti.
Kritički odnos prema modi i svakoj vrsti potrošnje bio je zastupljen i početkom 20. veka u časopisu „Žena“.
Istovremeno štampani mediji su objavljivali brojne reklamne oglase koji, koristeći se različitim konceptima, pozivaju žene da budu vitke, lepe, negovane, večno mlade i obučene po najnovijim modnim trendovima. Mora se priznati da ženama nije bilo lako.
Štampani mediji s kraja 19. i početka 20. veka predstavljaju odraz vrednosti, ideja, ponekad i snova i želja onih koji su ih pisali i onih koji su ih čitali.
Kasnije, sa pojavom drugih oblika medija, dolazi do znatnog smanjenja broja štampanih medija, a pisana reč se sve više seli u elektronsku formu objavljivanja.
gradskeinfo.rs
