U prvom kvartalu ove godine kvadrat prodatog stana u Novom Sadu išao je i do 3.083 evra, a za starogradnju do 2.720 evra, dok je prometovano 189,9 miliona evra, podaci su Republičkog geodetskog zavoda.
Ukupno je u Srbiji broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti bilo 32.164, što je za 6,7 odsto više nego u prvom kvartalu 2021 godine. U Novom Sadu je prometovano 2.754 stanova, u Beogradu 7.946, u Nišu 1.036 i u Kragujevcu 648 stanova, piše Dnevnik.rs.
U prvom kvartalu 2022. godine u odnosu na isti period 2021. zabeležen je rast broja kupoprodaja u Novom Sadu za 332 ugovora (13,7). Prošle godine u prvom tromesečju prometovano 149,3 miliona evra, a 2018. – 82,8. Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, 12 odsto nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, što je za četiri odsto manje u poređenju sa prvim kvartalom 2021. godine. Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi.
U agencijama za nekretnine kažu da cenu stanova diže velika potražnja, kao i to da se Novi Sad pokazao kao odličan za investiranje.
– Statistika pokazuje da je tržište nekretnina živo i da na njega nije uticala ni pandemija, ni rat u Ukrajini. Kako će biti ubuduće, to ne znam – kaže direktor agencije “Solis nekretnina” Dragan Rabatić.
Po njegovim rečima novosadsko tržište je investiciono, a to, kako pojašnjava, podrazumeva da ljudi ulažu u nekretnine koje im nisu potrebne.
– Kod određenog broja klijenata postoji zadrška i nisu sigurni da li treba da kupuju stanove ili ne. Kod drugih je to investiciono, a i negde smo naslonjeni na tradiciju, jer je to neki vid štednje. Mentalitet našeg čoveka je da voli da bude vlasnik nekretnine, a s druge strane Novi Sad se profilisao kao odlično tržište za ulaganje – kaže Rabatić.
Kaže da je u ovoj agenciji najskuplji kvadrat stana prodat za 2.500 evra, i da je to izuzetak, te tako da kako kaže nema mnogo stanova koji su prodati za više od 3.000 evra. Stariji stanovi se prodaju uglavnom od 1.500 i do 2.000 evra po kvadratu, što zavisi od lokacije, stanja, veličine…
– Kod stanova starije gradnje nema nekog većeg rasta cene kvadrata. Porasla je razlika u cenama između starije i novije gradnje – kaže Rabatić.
Nema više onog pravila da su najskuplji stanovi u užem centru grada, već na cenu utiče projekat koji pruža neki dodatni kvaltet stanovanja i luskuza. I dalje najviše potražnje ima za stanovima do 40 kvadrata, garažama, a potom i za onim luksuznijim od 100 kvdrata i više. Od 2019. prisutan je stalni rast količine novca na tržištu nepokretnosti u Srbiji.
U prvom kvartalu 2022. došlo je do porasta investiranja u nepokretnosti od 23 odsto u odnosu na isti period prošle godine, koja je do sada bila rekordna po ulaganju u nekretnine u Srbiji, a u odnosu na 2019. godinu količina investiranog novca je čak udvostručena i sada iznosi 1,6 milijardi evra. Broj zaključenih kupoprodajnih ugovora takođe pokazuje kontinuirani rast u odnosu na 2019. godinu.
Tokom prvog kvartala 2022. godine zabeležen je rast ukupnog broja zaključenih kupoprodajnih ugovora u Srbiji od 6,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine i iznosi 32.164 ugovora, saznaje Dnevnik.rs.
Najskuplji kvadrat stana u Srbiji, i ovom kvartalu, prodat je u Beogradu na vodi po ceni od 9.115 evra. Najviše novca u prometu svih vrsta nepokretnosti na nivou Srbije investirano je u stanove. U ovu vrstu nepokretnosti uloženo je 889,5 miliona evra, što predstavlja 57 odsto udela u ukupnom ulaganju u nepokretnosti.
Kada je reč o parcelama poljiprivrednog zemljišta, najviše ih je prodato u Južnobačkom (460) i Južnobanatskom (436) okrugu.
Dnevnik.rs
