VRHUNAC poskupljenja, kako pokazuju procene Narodne banke Srbije, građani bi mogli da osete krajem septembra.
Ukoliko se situacija u Evropi ne zakomplikuje previše, gas i dalje nastavi da stiže do svih, roba i usluge bi tada mogle da budu, u proseku, 14 odsto skuplje nego godinu pre. Veća napetost, skuplji energenti, i druga poskupljenja bi prebacili preko ove brojke. Centralna banka, mećutim, očekuje da će od oktobra inflacija da prikoči, ali značajnijem padu možemo da se nadamo tek od polovine naredne godine.
Poslednji podaci o skoku cena na malo pokazuju da su julske bile 12,8 odsto više od onih iz istog perioda prošle godine. Razloga je mnogo. Na prvom mestu su drastično skuplji energenti, ali veliki udeo imaju i cene primarnih poljoprivrednih proizvoda i voća i povrća. Nadali smo se da ćemo u jeku poljoprivredne sezone ove artikle plaćati manje, ali je, između ostalog, i suša uzela danak. Cene nam kroje i uvozni proizvodi, a tako i inflacija u zemljama iz kojih dolaze.
– Pod uticajem visokih troškovnih pritisaka pretežno iz međunarodnog okruženja, i inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u julu je iznosila 12,8 odsto međugodišnje, od čega je oko 70 odsto doprinosa poticalo od rasta cena hrane i energenata – istakla je guverner Jorgovanka Tabaković.
– Prema našoj novoj centralnoj projekciji, međugodišnja inflacija će tokom tekućeg tromesečja ove godine dostići vrhunac, a zatim će imati opadajuću putanju, uz očekivani snažniji pad u drugoj polovini 2023. i povratak u granice cilja u prvoj polovini 2024. godine. U ovoj projekciji, kao što su to uradile i druge relevantne međunarodne institucije, poput Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, pretpostavili da se geopolitičke tenzije neće dalje produbljivati i da se neće prekidati snabdevanje Evrope gasom iz Rusije.
Odgovarajući na pismo jednog sugrađanina, koji sumnja u zvanično objavljenu inflaciju, jer su pojedini proizvodi poskupili daleko više, Jorgovanka Tabaković mu je pojasnila da inflaciju “obračunava Republički zavod za statisku, a sa njom treba da se obračuna NBS”. I ona se računa prema prosečnom rastu tačno 658 proizvoda i usluga. Cene nekih su sigurno porasle i više od 50 odsto, kao što su neke rasle manje od 12 odsto.
– Nego da vide koliko koji proizvod košta u drugim radnjama. Eto ta kafa u jendoj radnji košta 149 dinara, a u drugoj 220 dinara. Ako je nekome, a svima nam je stalo da čuvamo svaki dinar, mora da vidi gde je najjeftinije.
RAST IZMEĐU 3,5 I 4,5 ODSTO
PROCENJUJEMO da će tromesečne stope rasta BDP-a i u ostatku godine biti pozitivne – rekla je Jorgovanka Tabaković. – Imajući to u vidu, nismo menjali projekciju rasta BDP-a za ovu godinu u rasponu od 3,5 do 4,5 odsto, ali smo korigovali naniže očekivani privredni rast za 2023. godinu i to za 0,5 odsto. Povećan uvoz energenata opredelio je ukupno povećanje deficita tekućeg računa u prvoj polovini 2022. u odnosu na pre godinu dana.
INVESTICIJE
INFLACIJA u Srbiji ne dolazi sa tržišta rada, tako da se i ne očekuje pad zaposlenosti. Narodna banka Srbije procenjuje da će ove godine direktne strane investicije dostići 3,3 milijarde evra.
novosti.rs
