Saga o, za sada, neuhvatljivoj retkoj zveri, crnim panterom ili leopardom, koji je viđen u ataru Sonte, selu apatinske opštine se nastavlja.
U potragu za životinjom koja je najverovatnije pobegla još pre više od godinu dana iz zatočeništva, uključila su se i ovdašnja lovačka društva. Već prvog dana došlo se do više nego neobičnog nalaza, odnosno otiska šape koja se pre svega zbog svoje veličine ne može pripisati bilo kojoj ovdašnjoj životinji, bila ona divlja ili pitoma.
– Otisak je star nekoliko dana, a da li se radi baš o otisku predatora o kojem govore očevici, ne bih se usudio da tvrdim- kaže pronalazač ovog “forenzičkog dokaza” Mihajlo Ličina, lovočuvar lovačkog društva iz Sonte, koji je proveo veče i noć u osmatranju šuma i atara oko Sonte, koje ipak nije dovelo do još jednog viđenja crnog leoparda mada su korištene i termovizijske kamere.
– Otisak je isuviše veliki da bi pripadao i najvećem poznatom psu ili nekoj od ovdašnji divljih životinja poput šakala ili risa, ali ne možemo stoprocentno biti sigurni da ga je ostavila životinja kao što je leopard. Tek ako ga i kada neposredno uočimo, moći ćemo da potvrdimo njegovo postojanje na ovim terenima – kazao je Ličina.
Navodi da je lovni inspektor Dragana Polić o celom slučaju obavestila i nadležne institucije poput Policijske uprave, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu prirode i Veterinarske inspekcije. Otisak koji bi mogao da pripada egzotičnom predatoru Ličina je pronašao i fotografisao u delu sonćanskog atara poznatog kao Apša, koji se nalazi između Sonte i Apatina, u blizini takozvanog Japekovog salaša.
Prema njegovim rečima, dok se cela misterija o navodnoj pojavi alohtonog predatora ne razreši, lovcima je preporučeno da u lov i u šume ne ulaze pojedinačno, već u grupama, a da su obevešteni o svemu i da je pojačano prisustvo njenih pripadnika nezvanično nam je potvrđeno i u somborskoj Policijskoj upravi.
Pronađeni tragovi nepoznate životinje ne samo da nisu razrešili nedoumice, već su ih možda i uvećali. Naime, očigledno je da fotografisanim tragom dominiraju istaknute kandže koje se najčešće viđaju kod životinja iz roda pasa (poput vuka, šakala ili lisice), što nije karakteristika životinja iz roda mačaka, koje prilikom kretanja kandže “uvlače” u šape kako se ne bi tupile.
– Tačno je da je uobičajeni trag svih velikih mačaka bez kandži, ali moguće je da i leopard ostavi ovakav trag, sve zavisi u kojoj situaciji je on načinjen – kaže Robert Mvangi, rendžer u Nacionalnom parku Aruša u Tanzaniji u kojem su leopardi “na svom terenu”.
– Pojava kandži u otiscima velikih mačaka poput leoparda ili lava moguća je ukoliko se u tom momentu prikradao svom plenu ili ukoliko je u tom momentu bio u punom trku za njim. Tada velike mačke “izvlače” svoje kandže kako bi u svakom momentu bile sposobne za skok, ali i kako bi povećali trenje između tla i šapa što im omogućava brzu promenu pravca u pokušaju hvatanja plena kojem je upravo to jedna od taktika izbegavanja i preživljavanja u susretu sa velikom mačkom – kaže Mvangi, dodajući da se ipak na osnovu samo jednog otiska ne usuđuje da daje konačnu ocenu njegovog porekla.
Nakon što je vest o pojavi crnog pantera osvanula u srpskoj javnosti, ispostavilo se da su prva viđenja neobične zveri registrovana dvadesetak dana ranije, ali niko nije želeo javno da posvedoči o tome, u strahu od podsmeha.
Pored Apše, poteza na kome je crnog leoparda video Petar Sladić i na kome je u ponedeljak pronađen neobičan trag zveri, drugi Sonćani su svoje mesto susreta sa, kako su je opisali, crnom životinjom velikog repa, dvostruko većom od dva najveća psa, locirali kao okolinu takozvanog Baba Katinog salaša, koji je odavno napušten.
Dnevnik.rs
