Plan lažnih eko-aktivista koji poslednjih dana protestuju u Novom Sadu, navodno zbog očuvanja Šordoša, Dunavca i Kameničke ade, a zapravo žele da onemoguće da aktuelna gradska vlast, između ostalog, sprovede viziju razvoja grada koja je ucrtna još pre 70 godina, nedvosmisleno je usmeren protiv samog grada i njegovih stanovnika, ocena je stručne javnosti!
Čak 32 nadležne institucije poslale svoja mišljena o uticaju GUP na životnu sredinu!
Sa druge strane, JP “Urbanizam” negira u potpunosti da postoji navodno uništavanje staništa na području Novog Sada zbog predložene izgradnje infrastrukturnih objekata.
Detaljna elaboracija na 26 strana
Naime, direktor JP “Urbanizma” Dušan Miladinović u svom izjašnjenju od 19. maja na čitavih 26 strana elaborira stavku po stavku i nedvosmisleno utvrđuje da je novi GUP, i sve što on previđa, potpuno na korist Novog Sada, njegovih građana, kao i daljeg razvoja grada. NS Uživo će u ovoj analizi objaviti najznačajnije.
Tako odmah na početku pobija stavku 1 žalbe navodnih ekologa.
– U tački 1 predmetne žalbe, podnosilac žalbe navodi da se drastično narušavaju uslovi staništa zaštićenih vrsta flore i faune na područjima Kameničke ade, Dunavca i Šodroša. Ova konstatacija apsolutno nije tačna. Prilikom izrade GUP-a do 2030, JP “Urbanizam” je ishodovao uslove od nadležnog Pokrajinskog zavoda za zašitu prirode i u potpunosti ih ugradio u plan. Po prvi put ovo područje je definisano kao stanište zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta od nacionalnog značaja – navodi direktor Miladinović.
“Ekolozima” smeta gradnja preko potrebnog četvrtog mosta, stručnjaci šokirani. Most ucrtan u planove od 1951. godine
Predmet žalbe bila je i izgradnja novog mosta u produžetku Bulevara Evrope, iako je reč o preko potrebnom objektu sa obe strane Dunava. Izgradnja ovog četvrtog mosta, inače, predstavlja ključni deo novog Generalno-urbanističkog plana, nalazi u istom dokumentu od pre više od 70 godina! I ne samo u tom!
Tako je most u produžetku Bulevara Evrope planiran po urbanističkim planovima 1951. godine.
– Od tada se nalazi u svim planskim dokumentima koji su se bavili ovim prostorom. Pored GUP, ovaj most je planiran i u prostornom planu Novog Sada iz 2012. Takođe, ovaj most se planira i u Uredbi o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene međunarodnog vodnog puta E80 – Dunav – precizira Miladinović i zaključuje da grad Novi sad već 70 godina neprekidno planira i želi da izgradi taj most.
Miladinović kaže da su prilikom donošenja svakog od tih planova, rađene saobraćajne studije i analize i svaki put je potvrđena opravdanost izgradnje ovog mosta, pa je to potvrđeno i u predloženom GUP do 2030.
– Za most je dobijena i saglasnost Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode – navodi se u izjašnjenju.
Prvi put definisano zaštićeno stanište, Novi Sad se već kejom i Štrandom spustio na reku
Stručnjaci iz “Urbanizma” tvrde da primedbe navodnih eko organizacija jednostvno nisu tačne, uz obrazloženje da novim GUP-om prvi put u planskoj dokumentaciji područje Kameničke ade, Dunavca i Šodroša definiše kao stanište zaštićenih i strogo zaštićenih divljih vrsta od nacionalnog značaja. Kamenička ada, sa oznakom NSA22a, Ribarsko ostrvo sa oznakom NSA22b (pogledati sliku).
Miladinović apostrofira da je jako važno pozitivno mišljenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
-Strateški cilj u svim Generalno urabnističkim planovima Novog Sada za prethodnih 50 godina treba da ostane godina je izlazak na reku. To je na neki način i ostvareno Beogradskim kejom, kupalištu Štrand i Univerzitetskim kompleksom, kao i izgradnjom šetališta uz Dunav.
Turistički, ekološki i vetrozaštitni pojas
Međutim, prekinuti kontakt s obalom u delu nekadašnje industrijske zone i kasarne rečne flotile, neuređenjem Kameničke ade i Ribarskog ostrva ukazuju da izlazak na reku treba da ostane vizija prostornog razvoja, kao ekološka, urbanistička, ekonomska i socijalna revitalizacija Grada. Navodi se da neuređenjem ovih oblasti usled povećanja vodostaja može doći do plavljenja.
Područje Kameničke ade je u svim prethodnim urbanističkim planovima iz 1963. 1974 i 1985 definisano kao građevinsko područje sa različitim namenama, da bi se kasnije analizama utvrdilo da bi ovaj prostor treba konceptuačno drugačije koristiti. Od samog početka organizovanog planiranja grada ovaj prostor tretiran je kao površina za turističko sportsko rekreativni namene ali i kao ekološki i vetrozaštitni kompleks.
Brojna ometnja, paljenje pirotehničkih sredstava…
Podsetimo, ceo postupak predstavljanja novosadskog GUP-a pratila su ometanja i blokiranja rada javnih sednica upravo od strane tih navodnih ekologa. Tada nisu prezali ni da koriste pirotehnička sredstva urlali, duvali u pištaljke, direktora “Urbanizma” polili vodom, na sve načine pokušavali da spreče njihov rad, bukvalno terorišući članove Komsije za planove.
Novim GUP 2030. urađenje dve hidrološke studije
Osim podataka iz tabele koji jasno pokazuju da se novim GUP-om Novog Sada do 2030. godine predviđeno mnogo manje sadržaja nego onim iz 2000. i 2003. godine, planom koji je važio do 2021. godine za područje „Kameničke ade“ nije rađenja hidrološka studija, dok je planom 2030. urađenje dve.
U novom Generalnom urbanističkom planu Novog Sada do 2030. Kamenička ada i Ribarsko ostrvo postaju zelena oaza kao stanište zaštićenih vrsta.
Podsetimo, samozvani eko- aktivisti iz inicijativa OSNA-e, Ekostraže i “Dunavac Šodroš” najavili su da će se okupljati i stražariti u smenama kako bi sprečili seču šume na Šodrošu za potrebe izgradnje novog mosta u produžetku Bulevara Evrope.
Evo koje su hidrološke studije urađene
Stručnjaci iz Urbanizma u cilju zaštite od plavljenja i odbrane od poplava urađene su dve hidrološke studije. To su hidrološka studija vodotoka Dunava koju je izradio AD „Vojvodina projekt“ i Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu urađena 2019.godine kao i studija hidrotehničkog uređenja površinskih podzemni ih voda priobalja na levoj obali Dunava u zoni Kameničke Ade i Ribarskog ostrva koju je izradio institut „Jaroslav Černi“ 2021.
Ono što su studije pokazale je da dogradnja prve odbrambene linije imati negativnih uticaja na vodni režim Dunava. Kako su istakli, dogradnjom postojeće odbrambene linije izgradnje veslačke staze vodni režim će se poboljšati na celom ovom području. Dogradnjom nove odbrambene linije vodene površine će se povećati sa sadašnjih 20 hektara na 29.
Kamenička ada nije prirodna protivplavna zaštita
Kako se tvrdi u izveštaju, u žalbi ekologa izgradnjom nasipa uklonila prirodna protiv požarna zaštita što je potpuno netačno. Prirodna protiplavna zaštita postoji na drugim delovima Dunava, uz prirodno strme padine Fruške gore. Nikako se ne može reći da je postojeća Kamenička ada, prirodna protivplavna zaštita, reč je o ravničarskom terenu. Stogodišnja visoka voda u Novom Sadu 79,80 m nm, a pri njenom nailasku prostor Kameničke ade bude poplavljen.
Urbanisti ističu da ne stoji teza ekologa da je Ribarsko ostrvo spomenik prirode, što je kako navode potpuno netačna informacija. Takođe urbanisti čvrsto stoje pri stanovištu da neće doći do nestanka biljnih i životinjskih vrsta.Urađenja je Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.
Žalba pisana pre nego mogućnosti uvida u planska dokementa
Kao zaključak u Izjašnjenju urbanisti i direktor Miladinović ističu činjenicu da je žalba NVO „Svet i Dunav“ podneta Bernskoj komisiji 29.12.2021., a da su GUP Novog Sada do 2030. i Strateška procena uticaja na životnu sredinu, stavljeni na javni uvid 28.12. 2021. Zaključak je urbanista da je žalba pisana pre nego što je bilo moguće izvršiti uvid u planska rešenja i da ona upravo zato ima puno netačnih i neistinitih navoda.
PROFESOR VUK BOGDANOVIĆ O OPRAVDANOSTI IZGRADNJE NOVOG MOSTA – ima preko 350.000 stanovnika i oko 120.000 registrovanih vozila
Koliko je, zapravo, ovaj most neophodan, možda nabolje potvrđuju tvrdnje rukovodioca izrade Studije smart plana za Grad Novi Sad, prof. dr Vuka Bogdanovića.
– Novom Sadu tri mosta nisu dovoljna, ako se uzmu u obzir statistički podaci od prošle godine koji pokazuju da grad ima preko 350.000 stanovnika i oko 120.000 registrovanih vozila – naveo je profesor Bogdanović.
nsuzivo.rs
Most je potreban da spoji beočin i futog a ne ovaj
Dokaz da je most za futog potreban je skela koja radi već dvadest godina kao sa smo u XV-om veku
Objasnite nam 🙂
Kakav nepristrasan text
E ako je Urbanizam odgovorio a Jaroslaw Cernik, ovaj sada nasilno privatizivani, podržao, to mora biti istina…da nije tužno bilo bi žalosno. Nažalost, i ovakva falicna gradska vlast se ovde nista ne pita, kao i u većini stvari od značaja za razvoj i funkcionisanje grada, zna se gde se donose odluke
Most treba gde je planiran kao i kod Backe Palanke ( uz prethodnu obilaznicu severno od Veternika, Futoga i Begeča). Gde su bili ovi lažni ekolozi dok je Šodroš sluzio za odlaganje svakojagog otpada?Napredak se ne moze zaustaviti.Kako ne razumete da to nece biti ..kamionski.. most vec gradska magistrala.Šleperi ce ici mostom koji spaja Auto-put BG-NS i Petrovaradin ( tzv.peti novosadski most) i dalje fruskogorskim koridorom.Dajte ljudi informisite se malo i pazite sta lupetate.Nemojte biti sebični-taj most treba da rastereti most Slobode i bul.Oslobodjenja.Ili i stanovnici tog dela grada mozda treba da izidju i blokiraju bulevar jer je non-stpp zagušen.Želite… Učitaj još »
Koje ste vi Batočine,pa 1951 nisu postojali ni limani,a kamo li bul.Evrope,tako da niko nije mogao planirati most usred baruštine
Zapadna Srbija bi oživela i procvala finansijski a samim tim i cela Srbija samo ako bi se napravio most koji bi povezivao autoput, mozda negde kod Čelareva i Begeča da prolazi i da ima isključenja za B.Palanku, a preko isključenje za Šid, i tako dalje prema jugo-zapadu srbije, možda do Loznice i na kraju kod Čačka da se spoji sa Milošem Velikim.
Nemaju interesa izgleda da prave most koji bi spojio beocinsku stranu sa delom futoga ili cak negde posle begeca imamo slucaj da ljudi iz nestina moraju da prolaze svakodnevno hrvatsku granicu da bi otisli u backu palanku na posao jer im je to opstina i najblizi im je grad to takodje hitna pomoc mora proci granicu kako bi dosla do pacijenta u nestinu, takodje za vreme korone hrvati nisu pustali nas beocince da vrsimo tranzit da bi dosli do palanke koja nam je daleko bliza tim putem nego preko skele ili jos gore kroz novi sad
Svako gleda neki svoj interes u ovome. U pravu su ljudi da treba jedan most posle Futoga, Ali treba i ovaj. Sto se protesta tice, verujem da neki od tih ljudi tamo stvarno veruju da stite prirodu, ali nekako mi se cini da je ovo borba za investiciju. Tj borba za to ko ce da gradi. A neko ce da gradi to je sigurno, da li ovi da li neki sledeci. Mislim da se sad napravi referendum vecina ljudi bi se izjasnila za most. E sad sto se to nekome ne svidja. Pa to je demokratija nemoze uvek svima da… Učitaj još »