Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju praznik prepodobnih Zosima i Jakova Tumanskog.
U letopisu manastira Tumane, gde se čuvaju njihove mošti, zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja – od karcinoma, leukemije, nečistih sila, bezdetnosti… Svetitelji se do danas javljaju onima koji ih usrdno mole darujući mir, blagoslov i utehu.
Za njihov dan u pravoslavnom kalendaru uzima se 21. avgust, kao datum kada je 1992. godine usvojena odluka Sabora SPC da se među srpske svece unesu imena devetorice Sinaita, među kojima i Zosim Tumanski. Naziva se ujedno i Zosimom Sinaitom, jer pripada grupi monaha isihasta koji su u vreme kneza Lazara naselili Srbiju.
Istog datuma, 21. avgusta, slavi se i novi svetac – prepodobni otac Jakov. Mada je sahranjen 1946. godine na monaškom groblju u Tumanu, svetost njegovih moštiju nedavno je otkrivena, a narod im se jednako moli za pomoć i isceljenje. Od 2017. godine, kada je kanonizovan na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog sabora, Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja kao svetitelja – prepodobnog Jakova Novog Tumanskog. Kao datum proslavljenja određen je 21. avgust (8. avgust po julijanskom kalendaru), kada se proslavlja i Sveti Zosim Tumanski.
Pretprošle godine je, tokom uređenja zaostavštine mati Serafime iz Zgodačice, pronađena i fotografija Svetog Jakova Tumanskog, što nam je konačno donelo saznanje o tome kako je ovaj svetitelj zaista izgledao. Manastir Tumane, iz godine u godinu pohodi sve veći broj vernika, koji ovde traže izlečenje moleći se tumanskim isceliteljima – Svetom Jakovu i Svetom Zosimu.
Kako je manastir dobio ime
Po predanju, Miloš je prilikom lova nehotice ustrelio pustinjaka Zosima. Tako teško ranjenog Miloš ga je poneo u svoj dvor u mestu Dvorište da mu se ukaže pomoć. Starac Zosim, osećajući svoj kraj reče Milošu: „Tu mani i ostavi me da tu umrem.” Na mesto gde starac izdahnu Miloš ga sahrani i nad grobom podiže crkvu, odnosno manastir koji se i danas zove Tuman.
Ka skromnom kivotu sa čudotvornim moštima svetitelja, pod kupolama tumanske crkve posvećene Svetom arhangelu Gavrilu, svakodnevno pritiču mnogobrojni vernici sa mukom i bolom, a od njega odlaze podignuti novom nadom, a često i isceljenjem.
Tako danas narod sa mnogih strana pritiče, moleći od svetitelja leka svojim bolestima i izbavljenje od nevolja. U redovima za molitvu ima svakojakih koji, primivši utehu i blagoslov svetitelja i iz Tumana, odlaze kao novi ljudi. U manastirskom letopisu zapisani su mnogi slučajevi čudesnih isceljenja – od karcinoma, leukemije, nečistih sila, bezdetnosti… Svetitelj se do danas, javlja onima koji ga usrdno mole, darujući mir, blagoslov i utehu.
Danas narod sa mnogih strana pritiče, moleći od svetitelja leka svojim bolestima i izbavljenje od nevolja. Arhimandrit Dimitrije Plećević, iguman manastira Tumane, ističe da poslednjih godina manastir zauzima važno mesto u našoj crkvi, ističući da hiljade ljudi pohode manastir kako bi se pomolili nad moštima svetaca.
Jedna od pojava blagoslova su čudesna isceljenja, a Plećević navodi da su mnogi vernici svedočili o isceljenju od teških bolesti, steriliteta i inavaliditeta. Tvrdi da je bio svedok izlečenja jedne slepe devojke koja je iz manstira izašla sa povraćenim vidom. Tražila je, kaže, od roditelja da sedne za volan automobila kojim su došli. Susreti sa takvim ljudima je veći od samih svedočenja, naglašava Plećević i dodaje da dolaze ljudi i drugih vera.
kurir.rs/astrosajt.com
