Iako ste sasvim sigurno mnogo puta prošetali nekadašnjom Ćurčijskom ulicom verovatno niste ni bili svesni njenog istotrijskog značaja za grad. Naime, od 1918. godine ova ulica je preimenovana u sada već čuvenu Pašićevu ulicu, koja se smatra jednom od najlepših u „Srpskoj Atini“, ali nekada je ona bila prepoznatljiva pre svega zbog svog zanatskog potencijala.
Ćurčija se bavi izradom odevnih predmeta od kože. Reč je turskog porekla, a njen direktan prevod bi bio „krznar“. Iako je danas mnogim ljudima zanimanje „ćurčija“ protpuno strano, nekada je bilo nezamislivo dočekati zimu bez proizvoda ovih majstora, jer su oni pravili odeću od jagnjećih, jarećih, ovčijih i kozijih koža i krzna.
Tako je nekada iz svake radnje u Ćurčijskoj ulici, dopirao miris štavljene kože i svežih boja. Tada su zanatlije svoje dućane otvarali na prostoru koji je počinjao od zgrade Marije Trandafil (današnje Matice srpske) i Nikolajevske osnovne škole (danas „Male ekonomske“ škole) i pružao se sve do Vladičanskog dvora.
Bilo kog Novosađanina da ste upitali pre i za vreme Prvog svetskog rata, gde mogu da se kupe najbolji proizvodi od kože, uputili bi vas u ovu ulicu, ne samo zbog nespornog kvaliteta proizvoda, već i zbog njihovih sugrađana koji su se bavili ćurčijskim zanatom.
Po sećanju Novosađana najbolji majstori svog zanata bili su Jovan Uzelac, Milan Vinokić, Paja Stefanović, Vlada Dorin, Petar Nikolić, Gavra Neckov i Paja Davidovac. Zapamćeni su i mlađi naslednici koji su zanat učili od prethodno navedenih majstora, kao što su Đoka Milovanović i Miloš Stajić.
Nekad je ćurčijski zanat bio tradicija jedne porodice i prelazio je sa oca na sina. Skoro punih šezdeset godina zanatske tezge to jest „štandovi“ bili su postavljeni po ulicama Novog Sada i na njima su novosadske zanatlije prodavale svoju robu. Te tezge su bile poređane sa leve strane ulice Kralja Petra i protezale su se od ugla Dunavske ulice pa sve do nekadašnjeg bioskopa “Korzo”.
Svakodnevno su tu, na tim tezgama, novosadski cipelari, krojači, lončari, cvećari, piljari, pekari, stolari, užari, ćurčije i papučari čekali na svoje mušterije, baš kao i u nekadašnjoj Đurčijskoj ulici.
gradskeinfo
