DA LI ĆEMO MORATI DA PLAĆAMO NAPOJNICE? Na pomolu OBAVEZAN BAKŠIŠ, a suma nije mala!

Fiskalizacija i jača kontrola prometa u maloprodaji dovela je do toga da se ne toleriše nikakva razlika između onog što je u kasi i onoga što je prošlo kroz račune. Stvar ide dotle da se kazne pišu i kada je u kasi fizički nekoliko desetina dinara više.

A ta “kasa” u ugostitelji su i džepovi konobara, tako da ugostitelji i hotelijer traže od nadležnih da se konačno reguliše ta oblast i da napojnica uđe “na fiskalni račun”, odnosno da se mušterijama dozvoli da i formalno doplate za pruženu uslugu. Takva mogućnost već postoji u drugim zemljama, čak i u regionu, mada se u nekim zemljama ostavljanje bakšiša smatra uvredljivim. Na primer, u Makedoniji iznos napojnice možete da dopišete na doneseni račun i kada plaćate bankarskom karticom i to već decenijama. U Hrvatskoj se uvodi sada.

– Glavna dilema je da li da bude obavezno ili dobrovoljno. Postoji mogućnost da se na račune uvede stavka “servis” i da za potrošača bude obavezna 10 odsto, a da se ne oporezuje do tog iznosa. Druga opcija je da onaj ko nije zadovoljan uslugom ima mogućnost da ne plati taj iznos – kaže Georgi Genov,  predsednik udruženja hotelijera i ugostitelja HORES.

Genov objašnjava da bi taj novac delili na konobare, kuvare i osoblje koje radi u ugostiteljskom objektu a ako su u pitanju hoteli, sakupljeni bakšiš bi se delio sobaricama i zaposlenima na recepciji. Predsednik udruženja HORES ukazuje da je aktuelan sitaucija veoma problematična.

– Kasa su i novčanik i džep konobara. On kad ide na posao, sav novac mora da ostavi i ako mu se nađe višak, restoran može da se zatvori do deset dana, drugi put do 60, a treći put na čak godinu dana – objašnjava Genov.

Ko će “platiti cenu”

Pitanje formalizovanja bakšiša otvara, međutim, još jedan problem – da li bi time bili oštećeni i radnici, kojima bi gazde preuzimale bakšiš i kasnije im ga „vraćali“ kao i da li se obaveznim bakšišom time dodatno naplaćuje već naplaćena usluga.

– Ugostitelj formira cenu i taj servis bi uračunao ukoliko bi bio obavezan. Ako je preskup, neko neće da plati i neće da ruča tu. To bi bio deo cene i tržište bi to regulisalo. Ta mera ne dodiruje kupca generalno. Sada bi se samo zvanično prikazivao i onda bismo mogli da stimulišemo ljude da ostanu da rade u ovom sektoru, jer je ogroman problem nedostatak radne snage, naročito tokom leta – smatra Genov.

Da bi se time samo oborile plate ugostiteljskih i hotelskih radnika, i inače među najmanjima u privredi – 44.326 dinara u novembru naspram republičkog proseka od 78.326 dinara – smatra poreski savetnik Milan Trbojević.

– Potrošačima bi u suštini bilo isto, ali bi same radnike destimulisalo, jer bi dobar deo tog bakšiša otišao na plaćanja državi. Ne verujem da će im država dati novu kategoriju za to i da će im dozvoli da ne plaćaju doprinose na taj iznos, jer pretpostavljam da će ići na to da bi mogli lako da zloupotrebljavaju i da manipulišu. Mogli bi da daju radnicima minimalnu platu i da jednostavno otkucaju bakšiša koliko im treba. Sa doprinosima bi moglo da se uvede, da bude oporezovano kao plata sa oko 60 odsto, ali konobari ne bi imali korist od toga – kaže Trbojević.

Takav problem imlai su u Indiji, gde je prošle godine zaštitnik potrošaća zabranio obavezne napojnice a Vlada opomenula Nacionalnu asocijaciju restorana Indije (NRAI) zbog povećanog broja žalbi kupaca koji su bili “primorani da plate taksu na uslugu, često fiksiranu na proizvoljno visokom nivou” i bili “maltretirani ako su tražili da se napojnica ukloni iz računa“,

Kako će na kraju ispasti u Srbiji mogli bismo da vidimo uskoro jer iz HORES-a kažu da je priprema inicijative u završnoj fazi i da bi ovih dana trebalo da bude prosleđena na adresu ministarstva turizma i finansija.

srbijadanas.rs