Zakon kaže da onaj ko intervjuiše mora da ima pismenu saglasnost kandidata za svako pitanje
Među raznim, ustaljenim pitanjima koja regruteri postavljaju kandidatima za posao, našlo se i jedno – rekli bismo irelevantno pitanje za ovaj vid intervjua – pa ipak, ono je sve češće predmet debate.
Ne, ovaj put ne pričamo o godinama, veštinama na osnovu pola ili planovima za budućnost u pogledu osnivanja/proširenja porodice, već o – stambenom pitanju.
Pitanja Sa kim živite? ili Da li iznajmljujete stan? – dobar deo kandidata za posao smatra nepristojnim, intimnim, irelevantnim za sam intervju, iako poslodavac neretko na osnovu toga “vaga” koliku plata da vam ponudi.
Ima čak i onih direktnih, koji vam to i kažu: u prevodu, između dva kandidata od kojih jedan plaća stan nekoliko stotina evra ili živi sam, i drugog koji ne plaća stan ili se “oslanja” i na druge članove porodice – pravi se razlika u pogledu zarade.
Dakle, pretpostavka je da će kandidatu koji iznajmljuje stan – ili biti ponuđena viša zarada, koja bi mu bila “atraktivnija”, ili će on biti “eliminisan”, jer zahteva više novca od gazde.
Dešavalo se i da kandidate pitaju, ne samo da li su u braku, već i koliko dugo, te da li imaju svoj automobil i tome slično.
Treba istaći da i sa aspekta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti – ova pitanja nisu dozvoljena, jer se smatraju “nepodesnim, odnosno nepotrebnim za ostvarivanje svrhe obrade podataka”.
Tim pitanjima se svakako bave poverenici, koji često moraju da “intervenišu” i da primoravaju poslodavce da promene pitanja. Drugim rečima, ova tema je i dalje “lov u mutnom”, a trebalo bi da bude jasno definisana, tako da poslodavci smeju da iziskuju samo one odgovore koji se odnose na određenu svrhu.
Zakon kaže da onaj ko intervjuiše mora da ima pismenu saglasnost kandidata za svako pitanje, ali se u praksi često ispostavi drugačije.
Kakvo je vaše mišljenje o ovom pitanju? Da li ste imali slična iskustva?
telegraf
