Da li ste čuli za čudotvornu ikonu Bogorodicu Mlekopitateljnicu? Potiče iz Jerusalima, pre 8 vekova doneta je na Hilandar, a sada se nalazi u mestu pored Novog Sada evo gde (FOTO)

Ikona Bogorodice Mlekopitateljnice poznata je od davnina na hrišćanskom Istoku. Ikonopisana na osnovu istine Jevanđelja- da je Presveta Bogomajka dojila ovaploćenog Gospoda Hrista kao Sina Svoga, što je ona žena u Jevanđelju ispovedila rečima upućenim Hristu: “Blažena utroba koja Te je nosila, i dojke koje si sisao” .O toj istini su takođe govorili i pisali i Sveti Oci Istočne Crkve

Prema ovom svetom predanju Crkve, nastale su ikone Bogorodice Mlekopitateljnice, poznate još starih vremena u Svetoj Zemlji, Siriji, Egiptu i u pravoslavnoj Vizantiji, zatim i kod pravoslavnih Slovena, pogotovo kod Srba i kod Rusa.

U srpskoj crkvi poznata je freska Bogorodice Mlekopitateljnice u Pećkoj Patrijaršiji iz vremena Arhiepiskopa sv. Danila, sa početka 14. veka i u Naumu kod Ohridskog jezera. Ove dve ikone prema pričama nastale su po ugledu na Ikonu Mlekopitateljnicu koju je Sveti Sava doneo u Hilandar iz Svete Zemlje.

Po usmenom predanju sačuvanom u manastiru Hilandaru, današnja hilandarska ikona Bogomajke Mlekopitateljnice nalazila se u lavri (manastiru) Sv. Save Osvećenog, udaljenoj dvadesetak kilometara od Jerusalima. Sveti osnivač ove najveće lavre na Istoku, sveti Sava Osvećeni, po kome je Sveti Sava Srpski dobio ime, pred svoju blaženu smrt je proročki govorio okupljenoj bratiji monasima, da će posle mnogo vremena u lavru doći jedan monah plemićkog roda sa Zapada, po imenu Sava, kome oni treba kao blagoslov da daju ikonu Majke Božje Mlekopitateljnice i takođe njegov igumanski žezal.

Od tada je prošlo mnogo vremena, gotovo sedam vekova, a monasi su i dalje čuvali ovo predanje kao zapovest svoga duhovnog oca, prenoseći s kolena na koleno zaveštanje velikog Svetitelja. Nakon skoro 7 vekova, početkom 13. veka, na svom hodočašću u Svetu Zemlju, iz Srbije u Jerusalim došao je Sveti Sava, prvi Srpski Arhiepiskop i Čudotvorac, da poseti manastir Svetog Save Osvećenog kod Jerusalima.

Kada je s Arhiepiskop Sava prilazio kivotu u kome su počivale mošti sv. Save Osvećenog,  igumanski žezal pao je  sa zida pred noge svetog Save Srpskog i “pokolonio” mu se , a ikona Bogorodice Mlekopitateljnice pokrenu se na svom postolju. Manastirska bratija u tom trenutku shvatila je šta se dešava.

Kad god je tih dana boravka u lavri Sveti Sava Srpski ulazio u manastirski hram, ova se scena ponovljala. Tek posle njegovog trećeg ulaska u hram, bratija mu saopštiše zaveštanje duhovnog Praoca. Proročanstvo se, dakle, ostvarilo! Tada su, iz ljubavi i milošte prema Svetom Savi Srpskom, a po zaveštanju Prepodobnog Save Osveženog, ikona Mlekopitateljnica i igumanski žezal poklonjeni Arhiepiskopu Srpskom, a uz njih još i poznata čudotvorna ikona Bogorodica zvana Trojeručica.

Na svom povratnom putu iz Palestine u Srbiju, Sveti Arhiepiskop Sava otišao je prvo na Svetu Goru u svoj manastir Hilandar da ostavi u neotuđivo nasleđe kao najlepši ukras čudotvornu ikonu Trojeručicu, a igumanski žezal ostavi u keliji zvanoj Molivdoklisja u Kareji (sada se čuva u Isponsnici-Tipikarnici Sv. Save u Kareji, glavnom administrativnom centru Svete Gore).

Čudotvornu ikonu Bogorodice Mlekopitateljnice sveti Arhiepiskop Sava je postavio na ikonostas kelije Isposnice-Tipikarnice u Kareji, koju je posvetio Svetom Savi Osvećenom.

Jedinstvena u pravoslavnom svetu Ikona Bogorodice Mlekopitateljnice predstavlja Mladenca Hrista kako, držan na rukama Bogorodice, na grudima Svete Bogomajke. Druga znamenitost, vezana za ovu čudotvornu Ikonu, jeste njeno mesto na ikonostasu, kraj Carskih Dveri. Mimo običaja naše Crkve, iz velike ljubavi prema Majci Božjoj, Sveti Sava je na ikonostasu postavio Mlekopitateljnicu kao prestolnu ikonu na desnu stranu, gde se prema kanonu Pravoslavne Crkve postavlja ikona Spasitelja Hrista, koju je zato postavio na levu stranu od Carskih Dveri. Ovakvih slučajeva ima još u pravoslavlju.

Ovoj Svetoj Ikoni Bogorodice Mlekopitateljnice mnogi blagočestivi pravoslavni hrišćani obraćaju se s verom i molitvom, i preko nje od Bogomajke i Gospoda dobijaju blagodatnu pomoć za spasenje. Naročito to čine pobožni poklonici kada dođu u Tipikarnicu-Isposnicu Svetog Save u Kareji.

Svetinja u Crkvi u Futogu nadomak Novog Sada

Inspirisane ovom pričom i jakom verom, porodice Medić, Balać i Đordić odlučile su da se obrate Ocu Nikodimu Hilandaracu, tipikaru Isposnice Svetog Save u Kareji i čuvaru ove Ikone i da zatraže blagoslov kako bi se napravila replika iste i poklonila Crkvi Svetih Vrača Kozme i Damjana u Futogu.

-Moji prijatelji i braća u Hristu, Stanko Đorđić i Milorad Balać, dugogodišnjim zajedničkim posetama Svetoj Gori Atonskoj, došli smo na ideju da podarimo Ikonu Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice Crkvi Svetih Vrača Kozme i Damjana u Futogu čiji smo stanovnici – istakao je Simo Medić za naš portal.

Blagoslov je prihvaćen i na osnovu ove ikone naslikana je replika. Ikonu Bogorodice Mlekopitateljinice uz blagoslov Oca Nikodima sme da oslikava Zlatko Bomeštar, ikonopisac iz Soluna.

-Tražili smo blagoslov od Sveštenika Futoških, pa potom od oca Nikodima. Po dobijanju Blagoslova krenuli smo u realizaciju i došli smo do našeg Srbina ikonopisca iz Soluna, Zlatka Bomeštara, koji ima Blagoslov sa Svete Gore da oslikava ikone i sa njim smo se dogovorili. On je oslikao ikonu i potom je odneo u Isposnicu Svetog Save gde je pregledana i gde je utvrđeno da se radi o vernoj kopiji originala. Ikona je nakon oslikavanja provela godinu dana u Isposnici uz originalnu ikonu što se smatra još većim blagolsovom- kazao je Medić.

Prošle nedelje su se stekli uslovu da bude preneta u Srbiju, što je i ostvareno. Iz Posnice Svetog Save je ispraćena uz najveće počasti i upućena u Parohiju Futošku.

Na veliki pravoslavni praznik Cveti, ikona je svečano uneta u Hram Svetih Vrača Kozme i Damjana, gde je predstavljena meštanima uz veliko poštovanje i zahvalnost sveštenika ovog hrama.

-Prinošenjem ove svetinje Futogu, duhovna vrednost je nemerljiva za naš narod- naglasio je Medić.

Ovim činom pomenute porodice htele su da približe duh Svete Gore svojim meštanima a prvenstveno majkama, sestrama i ženama  kojima kao što znamo nije dozvoljen ulazak na Svetu Goru.

Ognjen Medić