Uporna iskrivljena percepcija vremena zvanično nije medicinsko stanje, ali je doktori koriste kad govore o konceptu gubljenja pojma o vremenu koji može da utiče na brojne segmente života
Da li uvek i svuda kasnite? Ako je odgovor potvrdan, lekari sugerišu da možda patite od malo poznatog stanja koje je nazvano “vremenskim slepilom”.
Kako piše The Sun, ovaj fenomen odnosi se na nemogućnost da osoba prepozna kad je vreme prošlo ili da proceni koliko će nešto trajati, navodi psiholog dr Beki Spelman.
Šta je, zapravo, “vremensko slepilo”?
Moguće je da ćete u poslednji čas trčati na autobusku stanicu, da ćete redovno prekoračivati rokove ili da ćete biti uvereni da ćete neki zadatak završiti za pola sata, a zapravo će vam biti potrebno mnogo više vremena.
I dok će većina ljudi imati ovu vrstu iskustva barem nekada u životu, “vremensko slepilo” je uporna iskrivljena percepcija vremena.
Ono zvanično nije medicinsko stanje, ali ga doktori koriste kao način da govore o konceptu gubljenja pojma o vremenu.
– ”Vremensko slepilo” je često povezano sa neuro-razvojnim stanjima kao što je ADHD – kaže dr Spelman.
Ali, ističe, to ne znači da morate imati ADHD da biste imali “vremensko slepilo”. Ono se javlja kad mozak pati od takozvane izvršne disfunkcije.
Kad se javi poremećaj sposobnosti mozga da kontroliše i reguliše misli, emocije i ponašanje, dolazi do poteškoća u planiranju, organizaciji i upravljanju vremenom.
I ADHD i “vremensko slepilo” povezani su sa hiperfokusom, koji se javlja kad osoba radi nešto što je izuzetno zanima, pa ima utisak da vreme “leti”.
S druge strane, oni koji imaju ADHD skloniji su da se ometaju i budu impulsivni.
Postoji nekoliko načina na koje oni koji pate od takozvanog vremenskog slepila mogu da upravljaju simptomima.
1. Korišćenje vizualnih zankova
Koristite kalendar, sat i tajmer. To će vam, ističe dr Spelman, pomoći da stvorite opipljiviji osećaj da vreme prolazi.
2. Podelite zadatak na manje delove
Pokušajte da obiman i kompleksan zadatak “razbijete” na manje zadatke, pa ih rešavajte jedan po jedan. To će dobro uticati na vašu motivisanost, kao i na konačni rezultat.
3. Postavite jasnu rutinu i jasan raspored
– Uspostavljanje redovnih rutina i rasporeda pomaže da obezbedite doslednost, što olakšava upravljanje vremenom i organizovanje – kaže dr Spelman.
4. Tražite podršku i odgovornost
Razmislite o tome da angažujete terapeuta ili da se priključite udruženju osoba koje pate od ADHD-a.
– To bi moglo da vam pomogne da naučite strategije za efikasno upravljanje vremenom i da izgradite vlastitu odgovornost – ističe dr Spelman.
5. Vežbajte brigu o sebi i upravljanje stresom
Pokušajte da se bavite aktivnostima koje smanjuju stres kao što su plivanje ili joga, i ne zaboravite da priuštite sebi kvalitetan san.
Dr Spelman otkriva da će sve navedene strategije pomoći u poboljšanju fokusa i opšteg blagostanja.
Ukoliko vam, ipak, ništa od navedenog ne pomogne, popričajte as lekarom koji će vam preporučiti adekvatnu terapiju za problem sa kojim se suočavate.
– U ovom slučaju, osoba gubi fokus kad radi vremenski osetljive zadatke – ističe dr Spelman.
Ovo se događa kad osoba toliko odugovlači sa završetkom nekog posla da ili propusti rok ili mora da otkaže planove da bi završila započeti posao.
telegraf
