Na današnji dan, davne 1992. godine desili su se jedni od najvećih nereda na fudbalskoj utakmici na evropskom kontinentu.
Pre tačno 33 godine desio se najveći skandal Jugoslovenskog fudbala na neodigranoj utakmici na zagrebačkom stadionu „Maksimiru“ između domaćeg Dinama i beogradske Crvene zvezde.
Krvavi majski dan obeležila je utakmica o kojoj je puno puta pričano, ali je mnogo toga ostalo nejasno… Da bi paradoks bio veći, taj dan se obeležavao kao Dan bezbednosti, ali bezbednosti nije bilo, kako na tribinama, tako ni na terenu, a ni na ulicama oko stadiona.
Naelektrisana atmosfera osetila se danima pred ovu derbi utakmicu, a tome su doprineli burni istorijski događaji koji su joj predhodili
U Jugoslaviji je krajem 1989. godin, po prvi put od Drugog svetskog rata, uveden višepartijski sistem. Pad komunizma u Jugoslaviji i Evropi izazvao je tektonske poremećaje… U aprilu 1990. godine u SR Hrvatskoj na izborima pobedio ultranacionalistički HDZ čiji je predsednik bio Franjo Tuđman.
Plan i program HDZ-a bili su vrlo jasni: otcepljenje Hrvatske i proterivanje Srba sa njene teritorije. Otvoreno pro-ustaška vlast brzo je uznemirila duhove prošlosti i počela da kopa po još uvek svežim ranama iz Drugog svetskog rata…
Dan utakmice
Voz iz Beograda sa glavnom grupom „Delija“ zbog aktiviranja ručne kočnice stao je na ulazu u Zagreb, gde je preko 500 navijača Crvene zvezde izašlo iz voza i napravilo pir po predgrađima Zagreba. Tuče i neredi preneli su se na skoro ceo Zagreb, pa su tako 2 navijača Dinama u centru grada, završila sa teškim povredama. Navijači Beogradskog tima razlupali su veliki broj izloga, tramvaja i automobila.
Neposredno pre utakmice na sektor gde su gostujući navijači, milicija smešta preko 2.500 Delija gde momentalno kreću čarke sa domaćim navijačima.
Antologijski neredi
Domaći navijači (potpomognuti navijačima drugih hrvatskih klubova) sa gornje tribine gađaju Delije ranije pripremljenim kamenicama. Delije provaljuju kapiju koja vodi ka gornjem nivou, a navijači Dinama provaljuju ogradu na svojoj severnoj tribini i ulaze na teren.
Delije „na juriš“ proteruju hrvatske navijače sa gornjeg dela tribine na kojoj su bili smešteni. Stampedo, kamenice, baklje, lomljenje sedišta samo su delovi haosa koji je zavladao na Maksimiru. Teren postaje poprište sukoba domaćih navijača i milicije koji se bore „prsa u prsa“.
Tada se dešava još jedna nadrealna scena, kada fudbaler Dinama Zvonimir Boban, u karate stilu, udara milicajca na sred fudbalskog terena. Dinamovi navijači i danas ovo slave kao „odgovor na velikosrpsku agresiju“. Da bi ironija bila potpuna, napadnuti milicajac bio je musliman iz Bosne.
Refik Ahmetović, bosanski milicajac kojeg je Zvonimir Boban napao, kasnije je rekao pred kamerama:
– Da me je Boban i treći put udario, izvadio bih pištolj i pucao! Oni koji su u tom trenutku bili na maksimirskom igralištu navode kako su čuli milicajce da viču “Pucaj mu u leđa!”.
Neredi su trajali više od sata na stadionu i nastavljeni su na ulicama Zagreba do kasno u noć. Iako Hrvati vole da tvrde kako je sve bilo spontano, ostaje krajnje interesentno od kuda se tolika količina kamenica našla na tribinama kao i lakoća kojom su Dinamovci probili ogradu. Zanimljivo je i da su kamere Zagrebačke televizije bile fokusirane na Delije dok su oni kidali reklame ne bi li se zaštitili od projektila kojima su ih zasipali domaći navijači. Ono što je bolo oči je mali broj milicionera, svega 30-tak koji su se borili sat vremena sa pomahnitalom ruljom i koji su gotovo svi bili Srpske nacionalnost.
Pukom slučajnošću izbegnuta je tragedija poput one na Hejselu (1985. godine) i Hilsborou, svega godinu dana ranije, gde je bilo na desetine poginulih.
Odjeci ove nikad odigrane utakmice i danas su snažni u obe zemlje. Za mnoge je ovo bio kraj Jugoslavije i početak rata. Na Maksimiru već dugo godina stoji tabla posvećena poginulim navijačima Dinama, na kojoj doslovno piše: „Navijačima Dinama koji su poginuli za Hrvatsku, a za koje je rat počeo 13.05.1990.“
Iako je nad Maksimirom tada bio sunčan dan, tamni oblaci suzavca koji su se nadvili nad njim, nagovestili su smutne i nesretne godine koje su usledile. Samo godinu dana kasnije mnogi učesnici ovog događaja nastavili su svoj sukob na suprotnim stranama u krvavom ratu koji je usledio.
vojvodinauživo.rs
Tata poveo brata i komsiju, klince od 5 god na utakmicu, unutra se krljaju, a na blagajni i dalje prodaju karte i pustaju ljude unutra, nagutali se suzavca…
Trideset godina radikalskog talasanja…