Međunarodni dan žena obeležavamo jednom godišnje, kada slavimo postignuća žena i stremljenje ka većim pravima. Korene ima u američkim socijalističkim i radničkim pokretima ranog 20. veka, posebno od trenutka kad žene počinju da se bore za bolje radne uslove i pravo da glasaju.
Prva zabeležena proslava bila je u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, 1911. godine, kada se više od milion ljudi okupilo da podrži prava žena.
Ipak, sa ove distance stiče se utisak da je veći imperativ ko će šta kupiti i dobiti za 8. mart, a ne da li su i koliko prvobitni zahtevi ispunjeni.
Međunarodni dan žena ili, poznatije, 8. mart, praznik je modernog doba posvećen ženama. Nastao je kao dan sećanja na borbu za ekonomsku, političku i socijalnu (ne)ravnopravnost žena i muškaraca.
Praznik žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. u Kopenhagenu, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta da se uvede dan večnog sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. i njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa, prenosi Nportal.
Mnogo pre toga, prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji dogodile su se 8. marta 1857. u Njujorku. Policija ih je rasterala, ali su žene dva meseca kasnije osnovale sindikat i zahvaljujući njihovom radu, protesti 8. marta postali su tradicija.
U tradicionalno patrijarhalnoj Srbiji, dan borbe žena za jednakost prvo su prihvatili komunisti i socijaldemokrate. Prva proslava u našoj zemlji održana je u Beogradu, u tadašnjem Narodnom domu, 1914. godine.
Međunarodni dan žena uskoro je počeo da se povezuje da socijalističkim zemljama. Nakon Oktobarske revolucije, zahvaljujući feminstkinji Aleksandra Kolontai 8. mart je postao državni praznik u SSSR-u koji se koristio kao dan obeležavanja “herojstva radnica”. Tu praksu prihvatile su i ostale socijalističke države, pa je i u Jugoslaviji ovo bio veliki praznik.
Države na Zapadu zbog toga su dugo Dan žena izbegavale njegovo prihvatanje. Feministkinje su ponovo počele da ga slave šezdesetih godina, a Ujedinjene nacije su zvanično 8. mart proglasile Međunarodnim danom žena 1975. godine.
Ipak, političko značenje se vremenom izgubilo i Dan žena danas više nije praznik socijalne pravde i jednakih šansi za muškarce i žene, već je uglavnom banalizovan i pretvoren u tipičan praznik masovne kulture i potrošnje.
Današnji dan trebalo bi iskoristiti za suočavanje sa često surovom realnošću i podizanje svesti o postojećim neravnopravnostima, uprkos tome što se svuda deklarativno naglašava rodna ravnopravnost.
Tema Ujedinjenih nacija ove godine je “DigitALL: Inovacija i tehnologija za rodnu jednakost”. Prema podacima UN-a, 259 miliona žena manje nego muškaraca ima pristup internetu, a i manje ih ima u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici.
Espreso/Telegraf
