Pravoslavni vernici danas, 6. januara, obeležavaju Badnji dan. Službama bdenja i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, obeležavaju ovaj dan pripremajući se za proslavu rođenja Gospoda Isusa Hrista. Mnogi su običaji i verovanja vezuju za današnji dan koji se iz godine u godinu sa radošću iznova obelažavaju, a mi smo izdvojili najpoznatije.
Badnji dan je poslednji dan četrdesetodnevnog posta. Pun je simbolike i počinje Badnjim jutrom, tačnije sečom grana hrastovog drveta.
Badnje jutro
Početak Badnjeg dana počinje u cik zore kada muškarci iz svake kuće, najčešće domaćin i najstariji sin, odlaze u šumu kako bi isekli badnjak – grane drveta.
Zavisno od krajeva, birani su različiti badnjaci. U istočnoj Srbiji, biran je cer, na zapadu, zavisno od kraja, to su hrast ili bukva, u smedrevskim selima, na primer, seče se samo hrastova grana. Broj badnjaka takođe varira zavisno od kraja.
Kad se domaćin vrati iz šume i donese badnjak, odnosno badnjake, prislanja ih na kućni zid, a tek s prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište. Dok su badnjačari još u šumi, iz kuće se posakrivaju tronožne stolice, metle, kudelje, vretena i igle.
Običaj sečenja badnjaka simbolizuje vitlejemske pаstire koji su na znаk Zvjezde dа se rodio Hristos Spаsitelj, isekli grаne badnjaka i poneli ih u pećinu kako bi naložili vatru i ugrejali Hristа i njegovu mаjku.
Tradicionalno “korinđanje”
Na Badnje veče, posle večere obično su se pevale božićne pesme, a deca su išla po komšiluku da korinđaju. Ovaj običaj je i danas ostao u selima, ali u gradovima se uglavnom izgubio. Takođe, po Vojvodini se zadržao više nego južno od Save i Dunava, gde za ovaj običaj malo ko i zna.
Deca idu od vrata do vrata kod prijatelja, komšija, rodbine i pevaju božićne pesmice, a na vratima ih dočekuje domaćica i daruje sa voćem, sitnim kolačima, čokoladama, sitnim novcem, bombonama i slično.
Unošenje badnjaka i slame
Predveče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ga ukućani pitaju: „Ko je?“, odgovara „Badnjak vam dolazi u kuću“. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govor: „Dobro veče, badnjače!“. Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane rečima: „Srećno vam Badnje veče“, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa: „Bog ti dobro dao i sreće imao“, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito iz sita.
Noseći badnjak domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove kuće bacajući po jedan orah u svaki ugao. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju i u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom. Orahe koji su u uglovima nikone uzima.
Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se, prema starom običaju, služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.
Loženje badnjaka
Deca „džaraju“ vatru odnosno grančicama raspaljuju i čačkaju vatru izazivajući pregršti varnica i iskri govoreći “Koliko iskrica toliko parica, pilića, košnica…” nabrajajući svu stoku i živež čije se blagostanje priželjkuje.
Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica i govori „Dobro veče, čestiti vi i badnje veče“, a ukućani odgovaraju „Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica“.
Domaćin zatim okadi ceo dom i večeru, zapali sveću i pristupa se badnjoj večeri.
nsuzivo.rs
