Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić čestitao je danas svim zaposlenima u građevinskoj industriji njihov praznik – Dan građevinara Srbije i poručio da država čini sve kako bi oni imali bolja primanja i uslove rada.
Dan građevinara obeležava se u znak sećanja na trodnevni štrajk radnika koji je okončan 8. avgusta 1940, a usledio je posle neuspešnih pregovora sindikata i poslodavaca o promeni kolektivnog ugovora i povećanju nadnica. Vesić je rekao za Tanjug da građevinska industrija Srbije poslednjih 10 godina beleži konstantan rast i ekspanziju i da doprinosi snažno razvoju bruto domaćeg proizvod Srbije (BDP). Kaže da je kada se uporede vrednosti iz 2013. sa onim ostvarenim u 2021. građevinska aktivnost na teritoriji Srbije porasla za tri puta, odnosno za 307 odsto. “U odnosu na 2013. godinu, u 2021. učešće građevinske industije u BDP je duplirano, odnosno sa tri odsto poraslo je na šest odsto”, kazao je Vesić. Prema njegovim rečima, posledica ovog trenda rasta je i porast tražnje za građevinskim radnicima različitih profila, kao i rast nivoa zaposlenosti u građevinskoj industriji.
Rast zaposlenosti u građevinskoj industriji, dodaje, u periodu od 2018. do 2022. iznosi prosečnih 6,28 odsto međugodišnje, dok je ukupan nivo zaposlenosti prosečno rastao 2,37 odsto. “Na kraju prošle godine građevinska industrija učestvovala je u ukupnoj zaposlenosti sa 7,5 odsto”, kazao je ministar i dodao da je ukupan broj zaposlenih u građevinskoj industriji u periodu od 2018. do 2022. porastao za 36.616 ljudi. On je naveo i da je ukupan broj zaposlenih na kraju prošle godine u građevinskoj industriji bio 169.771 ljudi. “U prvom kvartalu ove godine imali smo 170.255 zaposlenih sa prosečnom bruto isplaćenom zaradom od preko 94.000 dinara, što je za 17 odsto više nego u istom periodu 2022”, kazao je ministar. Prema njegovim rečima, evidentno je i da nedostatak radne snage na tržištu ima uticaja na rast prosečnih zarada u građevinskoj industriji. Međutim, ministar naglašava da u prvom kvartalu ove godine, prema podacima koje je radila Privredna komora Srbije, 64,8 odsto kompanija iz sektora građevinarstva nije menjalo nivo zaposlenosti. Takođe, čak 56 odsto kompanija konstatovalo je da u drugom kvartalu nije planiralo smanjenje broja radnika. “Čak 41,5 odsto poslodavaca u građevinskoj industriji očekivalo je povećanje broja zaposlenih u trećem kvartalu”, kazao je ministar Vesić i dodao da je prema raspoloživim podacima građevinska industrija na drugom mestu po prijavljenim potrebama za zapošljavanje.
Vesić je rekao Tanjugu i da u građevinarstvu nedostaju radnici svih stručnih sprema, a naročito onih sa niskom stručnom spremom zanatskog tipa. “Podaci pokazuju da u sektoru građevinarstva po broju radnika dominiraju radna mesta sa niskim stepenom stručne spreme zanatskog tipa, tesari, zidari, armirači, pomoćni radnici…”, rekao je je Vesić. Podsetio je da domaća preduzeća nude stipendije za učenike koji se opredele za ova zanimanja, ali da je zainteresovanost učenika, ipak, i dalje mala. On je naveo i da će u budućnosti biti sve veći deficit iskusnih kvalifikovanih radnika, pre svega, zbog loše starosne strukture radne snage. Usvojene izmene i dopune zakona koje se tiču zapošljavanja radnika, kaže, trebalo bi da olakšaju da se u građevinarstvu zaposli i veći broj stranih radnika. “Trenutno je u Srbiji najveći broj angažovanih stranih radnika u građevinarstvu iz Turske, zatim iz Egipta i Indije”, kazao je Vesić i dodao da angažovanje stranaca pokazuje da Srbija postaje zemlja u koju žele da dođu ljudi iz drugih zemalja i mogu da zarade bolje nego u svojoj zemlji. Ministar se osvrnuo i na nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, ističući da će one omogućiti veću ekspanziju građevinske industrije. On je podsetio da se tim izmenama i dopunama zakona, osim ubrazanja postupka za izdavanje građevinske dozvole, ukidanjem konverzije uz naknadu oslobađa i oko 5.000 lokacija koje su bile zarobljene i na kojima će moći da se izgradi oko 15 miliona kvadrata.
“Ako znamo da oko 700 evra košta izgradnja jednog kvadrata, to je negde oko 10,5 milijardi evra direktnog prihoda u BDP zemlje. Kupoprodajni ugovori će vredeti više od 22 milijarde evra, kada bi se svi stavili u funkciju, a to je preko dve milijarde evra od poreza na dodatnu vrednost (PDV), više od 1,2 milijardi evra od poreza na dobit preduzeća i skoro 700 miliona evra od doprinosa za građevinskvo zemljište, a da ne pričamo o tome da će se uposliti i veliki broj radnika”, zaključio je Vesić. Trodnevn štrajk radnika 1940. godine usledio je nakon neuspešnih pregovora sindikata i poslodavaca oko promene kolektivnog ugovora za građevinarstvo, a posebno u delu prilagođavanja iznosa nadnica porastu troškova života.
tanjug
