Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju mladog Svetog Nikolu, dan kada su mošti najčešće slavljenog i omiljenog svetitelja u našem narodu, prenete iz Likije u Bari. Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.
Današnji praznik spomen je na prenos moštiju Svetog Nikole iz Mire, drevnog grada u antičkoj Likiji u Bari, gde i danas počivaju.
Današnji praznik spomen je na prenos moštiju Svetog Nikole iz Mire, drevnog grada u antičkoj Likiji u Bari, gde i danas počivaju.
Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceliše se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomučni.
To se, kažu, i dan danas dešava, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti. Smatran svecem još za života, skroman i čestit, pomagao je siromašnima, krišom čineći dobročinstva. Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika…
Kod nas ovog sveca najviše proslavljaju na Nikoljdan, 19. decembra po novom kalendaru, u znak sećanja na svetiteljevu smrt 343. godine. Oni koji slave Nikoljadan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.
Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena na današnji dan, praznik se u narodu naziva i letnji Sveti Nikola. To je za mnoge porodice mala slava ili preslava.
Najčešće se spominje kako je sveti Nikolaj povratio vid slepom srpskom kralju, Svetom Stefanu Dečanskom.
Po običajnom kalendaru, danas ne valja raditi kućne poslove. Ponegde se, kao i za zimski Nikoljan, daruju deca. Kao gradsku slavu obeležavaju ga u nKikindi, Šidu, Kaću.
rts.rs
