Vernici Srpske pravoslavne crkve danas obeležavaju Mitrovske zadušnice.Tim povodom tradicionalno se održavaju pomeni i očekuje se veća poseta Gradskom groblju i svim grobljima u gradu i prigradskim naseljima.
JGSP “Novi Sad” će povećati broj autobusa u pravcu Gradskog groblja, dok će u krugu groblja biti organizovan prevoz kombijem za starija i invalidna lica. Prevoz je organizovan sa glavnog ulaza u Gradsko groblje u periodu od 7 do 14 časova.
Ulaz automobilima unutar Gradskog groblja radnim danima i subotom nije dozvoljen.
Iz JKP Lisje podsećaju građane koji nisu u mogućnosti da urede pojedinačna grobna mesta da Lisje pruža uslugu uređenja grobnog mesta. Oni apeluju na građane da vode računa o česmama i ne ostavljaju smeće u slivnicima, kao i da po završetku posete groblju provere da li su ugasili sveće, kako ne bi došlo do požara.
Običaji na Mitrovske zadušnice
Mitrovkse zadušnice su jedan od najvećih praznka posvećenih mrtvima. Obeležavaju se uvek u subotu i nikada ne padaju u vreme posta. Ovo su običaji koje treba ispoštovati na današnji dan.
Mitrovske zadušnice poznate su još i kao novembarske. Običaj je da se posećuju groblja i pale sveće na grobovima preminulih. Sveti velikomučenik Dimitrije obeležava se 8. novembra, a Mitrovske zadušnice padaju u prvu subotu pre Mitrovdana. Osim pred Mitrovdan, zadušnice se obeležavaju još tri puta u toku godine i uvek padaju u subotu.
Običaj je da se na groblje iznosi kuvano žito, crno vino i sveće. Veliki broj vernika iznosi i hranu koju koju deli ljudima koji posećuju grob uz verovanje da je to za dušu pokojnika. Sveštenik drži opelo upokojenom, a ukućani bacaju po koje zrno žita na zemlju uz reči “Večnaja pamjat”, što predstavlja želju da umrlome bude laka zemlja.
U mnogim krajevima Srbije običaj je da hranu za groblje spremaju žene, a pored obaveznog vina i žita, iznose se i pivo, peciva, pite, kafa, a u nekim krajevima i kuvana jaja. S obzirom da se veruje da se hrana uzima pokojniku za dušu, običaj je da svaki čovek koji je posetio grobno mesto uzme makar jedan zalogaj.
Pojedini običaji razlikuju se u određenim krajevima zemlje, a u istočnoj Srbiji veruje se da sveća zapaljena na Zadušnice gori čitavu godinu, sve do sledećih. Prema tome, ukoliko se pokojniku ne upali sveća za Zadušnice, on će biti u mraku čitavih godinu dana. Na groblje mogu da dođu svi, i poznati i nepoznati. Naš narod veruje da je veliki greh oterati bilo koga sa groblja i svi ljudi koji su se pojavili poslužiće se hranom koja se postavlja kraj groba. Takođe, svakom prosjaku koji se tu nađe treba udeliti milostinju i deo hrane.
Ako su pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće otići na groblje, uvek može da se ode u crkvu, a ako ni to nije moguće, sveća se zapali kod kuće.
Ono što malo ko zna jeste da je naš narod običaje vezane za Mitrovske zadušnice preuzeo od Ruske pravoslavne crkve. Ruska pravoslavna crkva ustanovila ih je u 14. veku nakon Kulikovske bitke.Vojskovođa Dimitrije Donski zamolio je Sv. Sergija Radonješkog da održi pomen palim vojnicima i da se to čini svake godine u taj dan. Vremenom, to je postalo pominjanje svih upokojenih, ne samo vojnika.
Na zadušnice se u crkvama Srpske pravoslavne crkve u Srbiji i širom sveta služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito. U toku godine obeležavaju se jesenje ili Miholjske zadušnice, zatim letnje Duhovske, prolećne uoči Velikog posta i i zimske koje se zovu još i Mitrovske.
nsuzivo.rs/Informer
