Nova studija ne može da tvrdi da su video igre izazvale bilo kakva poboljšanja u funkciji mozga, ali je pružila više podataka koji pokazuju da deca koja igraju video igrice imaju mozak koji se ponaša drugačije.
Deca koja igraju video igre imaju bolje pamćenje i bolju kontrolu nad svojim motoričkim veštinama od dece koja ne igraju, prema novoj studiji koja se bavi funkcionisanjem mozga adolescenata.
Video igre možda nisu odgovorne za te razlike – studija ne može da kaže koji su uzroci – ali nalazi doprinose većem broju radova koji pokazuju da gejmeri imaju bolje performanse na nekim testovima funkcije mozga. To daje podršku naporima da se razviju igre koje mogu da tretiraju kognitivne probleme.
“Ova studija doprinosi našem rastućem razumevanju povezanosti između igranja video igara i razvoja mozga”, rekla je Nora Volkov, direktorka američkog Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga, u izjavi.
Studija je koristila podatke iz studije kognitivnog razvoja mozga adolescenata (ABCD), koja je pokrenuta 2018. godine i koja prati razvoj mozga kod hiljada dece u Sjedinjenim Državama kako odrastaju. Učesnici povremeno prolaze kroz niz procena, uključujući snimanje mozga, kognitivne zadatke, preglede mentalnog zdravlja, preglede fizičkog zdravlja i druge testove.
Kako bi proučili video igre i kogniciju, istraživački tim na ovoj novoj studiji izvukao je prvi set procena u studiji ABCD. To uključuje podatke o 2.217 dece od devet i deset godina. ABCD studija je pitala učesnike koliko sati igraju video igre tipičnim radnim danom ili vikendom.
Istraživački tim je zatim podelio grupu na gejmere (deca koja su igrala najmanje 21 sat nedeljno) i ne-gejmere (deca koja nisu igrala video igrice uopšte). Deca koja su se igrala samo povremeno nisu bila uključena u studiju.
Zatim je istraživački tim pogledao učinak dece na testovima koji mere pažnju, kontrolu impulsa i pamćenje, prenosi The Verge.
Studija je pokazala da su gejmeri bili bolji na testovima. Takođe su imali razlike u obrascima moždane aktivnosti u odnosu na one koji nisu gejmeri – imali su više aktivnosti u regionima mozga koji se tiču pažnje i pamćenja.
Primetno je bilo i da nije bilo razlika između dve grupe u pogledu mentalnog zdravlja (više dokaza koji pobijaju široko rasprostranjenu zabrinutost da su video igre loše za emocionalno blagostanje).
Ova studija doprinosi velikom broju radova pokazujući razlike u mozgu gejmera u poređenju sa ne-gejmerima i nagoveštavajući da gejmeri imaju prednost u određenim vrstama moždanih funkcija.
Kompanije pokušavaju da iskoriste te razlike kako bi razvile video igre koje tretiraju kognitivne probleme. Akili Interactive, na primer, ima video igricu na recept za lečenje hiperkinetičkog poremećaja, a DeepWell Digital Therapeutics želi da pronađe terapeutsku vrednost u postojećim igrama.
Ali uprkos svom tom radu, još uvek nije jasno zašto postoje razlike između gejmera i druge dece u ovoj starosnoj grupi. Moguće je da video igre izazivaju poboljšanja u kogniciji.
telegraf.rs
