Pitanja koja često čujemo u neformalnim razgovorima, a neretko ih i sami postavljamo. Na koliko si prijavljen? Hoće li ti produžiti ugovor? Da li ti ide staž? Kako bismo dobili odgovore na ova pitanja, pozvali smo u “pomoć” advokata Dejana Dubajića, osnivača i partnera Advokatske kancelarije Dubajić iz Novog Sada.
Advokat Dejan Dubajić je osnovne studije završio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Master studije iz oblasti kompanijskog prava završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kojem trenutno pohađa specijalističke studije iz poreskog prava. Iskustvo je stekao radom u pet advokatskih kancelarija, u kojima je tokom četiri godine radio sa preko 40 kolega na rešavanju najrazličitijih pravnih problema.
Od 2000. godina na ovamo dosta toga se radilo na promeni statusa radnika. Neko će reći na bolje, a neko na gore. Sve u svemu, postavlja se pitanje koliko zapravo poznajemo naša prava.
Koje su to važnije karakteristike ugovora o Advokat Dejan Dubajić je osnovne studije završio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Master studije iz oblasti kompanijskog prava završio je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kojem trenutno pohađa specijalističke studije iz poreskog prava. Iskustvo je stekao radom u pet advokatskih kancelarija, u kojima je tokom četiri godine radio sa preko 40 kolega na rešavanju najrazličitijih pravnih problema.
Koje su to važnije karakteristike ugovora radu na neodređeno vreme?
Ugovor o radu na neodređeno vreme je u žargonu poznat i kao “sigurni posao“ ili “ugovor za stalno“, što svakako nije daleko od istine, s obzirom da njegovo trajanje nije unapred određeno. Naime, jedna od važnijih razlika između zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme i svakog drugog vida radnog angažovanja zaposlenih tiče se razloga za prestanak radnog odnosa. Zakon o radu propisuje razloge za prestanak radnog odnosa ugovora o radu na neodređeno vreme, jer on traje vremenski neograničeno, a od svih razloga najveću dilemu i strah izaziva otkaz ugovora o radu od strane poslodavca.
Da li je u praksi ugovor o radu na određeno vreme prisutan i koji su to slučajevi?
Ugovor o radu na određeno vreme predstavlja izuzetak u odnosu na ugovor o radu na neodređeno vreme i njime se zasniva radni odnos čije je trajanje vremenski unapred određeno. Naime, slučajevi u kojima poslodavci zaključuju ugovor o radu na određeno vreme sa zaposlenim opravdani su potrebama poslodavca da se određeni posao završi u određenom roku ili ukoliko je nastupio neki vanredni događaj, u oba slučaja najduže do 24 meseca. Pored ovih slučajeva, poslodavac može da zaključi ugovor o radu na određeno vreme sa zaposlenim i na vremenski period koji je duži od 24 meseca, ali samo u zakonom propisanim slučajevima.
Gde možemo da primenimo ugovor o radu na određeno vreme?
Jedan od primera primene ugovora o radu na određeno vreme u modernim industrijama, poput IT industrije, jeste da poslodavci koji pokreću start-up, čiji se posao najčešće sastoji od izvršavanja određenih poslova ili projekata za strane kompanije koje ih angažuju (tzv. outsourcing), imaju mogućnost da putem vremenskog ograničenja radnog odnosa na legalan način angažuju zaposlene za rad na određenom projektu. Takođe, s obzirom da se radi o start-up firmi koja tek izlazi na tržište i da postoji poslovni rizik vezan za opstanak na tržištu, Zakon o radu je omogućio novoosnovanim firmama da u prvoj godini svog poslovanja ograniče trajanje radnog odnosa sa novim zaposlenima.
Šta je to “ugovor o privremenim i povremenim poslovima“?
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima prvenstveno je namenjen za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini. U praksi, ova vrsta ugovora posebno dolazi do izažaja u poljoprivredi u kojoj poslodavci angažuju sezonske radnike i to u skladu sa posebnim zakonom.
Da li poslodavac može da radno angažuje lice koje je već zaposleno kod drugog poslodavca?
Odgovor na ovo pitanje je svakako pozitivan. Naime, Zakonom o radu predviđen je dopunski rad upravo za zaposlene koji već rade kod jednog poslodavca i to sa punim radnim vremenom, ali koji imaju potrebu za dodatnom zaradom. Stoga je zakon dao mogućnost poslodavcima da angažuju zaposlenog koji je već u radnom odnosu..
Koje sve opcije pored navedenih stoje na raspolaganju poslodavcima i zaposlenima kada zasnivaju radni odnos?
Poslodavci takođe imaju mogućnost da u skladu sa svojim potrebama ugovore sa zaposlenima probni rad, rad sa nepunim radnim vremenom, da angažuju direktore i menadžere, kao i da ugovore rad van prostorija poslodavca odnosno rad od kuće koji je svakako najzanimljiviji za poslodavce u IT industriji. Agencije za zapošljavanje takođe imaju posebnu ulogu u zapošljavanju, što je nedavno poprimilo zakonske okvire.
Koje su to novine u propisima koje imaju najveći uticaj na zasnivanje radnog odnosa u kompanijama?
Svedoci smo reakcije zakonodavca na promene na tržištu rada i zapošljavanja koja je dovela do uvođenja instituta poznatog kao “test samostalnosti“ koji će u najvećoj meri uticati na IT industriju, ali i sve druge preduzetnike koji obavljaju poslove za druge poslodavce. Ovo je široka tema koja zaslužuje poseban prostor, ali je smisao da ukoliko je u odnosu sa konkretnim poslodavcem ispunjeno najmanje pet od propisanih devet kriterijuma testa samostalnosti, smatra se da je preduzetnik nesamostalan u odnosu na tog poslodavca, te se prihod koji preduzetnik ostvaruje po tom osnovu oporezuje kao drugi prihod, a ne kao prihod od samostalne delatnosti. Ovo ima značajne poreske i finansijske implikacije, a propisana su i poreska oslobođenja koja prate ove zakonske izmene gde poslodavci moraju na vreme videti svoj interes. Upravo je teret na poslodavcima da sprovedu test samostalnosti, dok će oni koji rade za inostrane poslodavce morati da urade samoprocenu. Test samostalnost kontrolisaće inspekcija, a propisane su i stroge kazne za nepoštovanje propisa. Ova usklađivanja se obavezno moraju sprovesti do 1. marta 2020. god.
Autor: nsuzivo.rs
