Naučnici veruju da “deža vi” osećaj može da bude znak određenih bolesti ili poremećaja.
Deža vi (deja vu) osećaj je gotovo svima dobro poznat. Sigurno da ne postoji osoba koja ga nije makar jednom doživela i karakteriše ga osećaj da se određena situacija već dogodila u prošlosti.
“Deja vu” je izraz koji je potekao iz francuskog jezika i znači upravo to – “već viđeno”. Postoji mnogo teorija i objašnjenja o njemu, a naučnici se uveliko bave istraživanjem o istoj. Ipak, i dalje ne mogu da je objasne do kraja, ali mnoge zanimaju odgovori na razna pitanja: zašto se ovaj fenomen često javlja, da li je to dobar ili loš znak, ima li veze sa našim zdravljem, koji ljudi ga najviše doživljavaju i mnoga druga.
Naučnici “deža vi” objašnjavaju kao pojavu koja je rezultat ekstremne reakcije moždanog memorijskog sistema i mnoštva poznatih predmeta, ali koji su raspoređeni i namešteni drugačije. Neki stručnjaci smatraju da je “deža vi” samo privremeni poremećaj u hipokampusu, delu mozga koji igra važnu ulogu u spajanju informacija iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje i koji igra bitnu ulogu u formiranju novih sećanja.
Sa druge strane, postoje naučnici koji smatraju da je “deža vi” povezan sa nekim bolestima. Za primer su naveli ženi koja je godinama doživljavala ovaj efekat, a kojoj je na kraju dijagnostikovana epilepsija.
Osim toga, ovaj fenomenan povezali su sa šizofrenijom, anksioznošću i poremećajima identiteta, iako takve teorije nikada nisu zvanično potvrđene i dokazane.
Kod koga se najviše javlja “deža vi”?
Istraživanja pokazuju da se “deža vi” najviše javlja kod osoba koje su pod stresom ili koji pate od anksioznosti. Ljudi koji imaju previše obaveza i napete poslove, svakodnevno su pod tenzijom i pritiskom zbog čega je veća verovatnoća da češće imaju ovaj osećaj.
Pre nekoliko godina zabeležen je “jedan od najčudnijih slučajeva deža vija ikada zabeleženih u istoriji medicine”. Jedan Britanac je od 2007. godine imao hronični osećaj “deža vija”. Na početku su napadi trajali nekoliko minuta dnevno, a od 2010. godine su se pogoršali i od tada nije u stanju da gleda TV, sluša radio ili da čita zbog, kako opisuje, “konstantnog osećaja da se sa tim sadržajem već susretao”.
Njegov slučaj objavljen je u Žurnalu izveštaja o medicinskim slučajevima, u kome se navodi da kod njega nisu otkriveni nikakvi neurološki problemi, koji se povezuju sa osećajem deža vija. Autorka izveštaja doktorka Kristin Vels navela je da je to verovatno prvi zabeleženi slučaj anksioznosti izazvane osećajem “deža vi”.
mondo.rs
