Foto: Ilustracija

Vuk Bogdanović, profesor departmana saobraćaja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i jedan od autora „Smart plana“ u razgovoru za NS Uživo detaljno govori i analizira zašto je vojvođanskoj prestonici potreban četvrti most koji je ucrtan Urbanističkim planom još 1963. godine, ali i koje predloge nikada ne bi odobrio

NOVI SAD BIO JEDAN OD PRVIH GRADOVA BIVŠE JUGOSLAVIJE KOJI JE URADIO SAOBRAĆAJNE STUDIJE

Profesor Bogdanović otkriva i koji su razlozi što most koji je predviđen u planovima pre više od 60 godina, tek sada počinje sa izgradnjom.

Foto: Arhiva

– Novi Sad je imao sreće da je bio jedan od prvih gradova bivše Jugoslavije koji je uradio saobraćajnu studiju. Još šezdesetih godina bilo je predviđeno da će se most nalaziti u produžetku Bulevara Evrope, koji je isto tako planiran još iz vremena koje sam pomenuo. Ono što je sprečavalo da se taj most izgradi, bio je nerešen odnos sa Železnicom. Na Bulevaru Evrope postojala je neka ranžirna železnička stanica. Inače, u to vreme Železnica Jugoslavije bila je jedna konzervativna organizacija koja je nasledila neko zemljište. Imali su široke koridore, i teško su se toga odricali. I to je trajalo i trajalo… Zatim, nekom prilikom posle dve hiljaditih stekli su se uslovi i napravljen je Bulevar Evrope – objašnjava profesor Bogdanović i nastavlja:

ZAŠTO NAM JE MOST POTREBAN? ŠTA SU NOSAM I SMART PLAN

– I možda je tada most bio planiran , a neki drugi nije, kao što je most Slobode koji je izgrađen. Zato se postavlja pitanje zašto je takav most potreban Novom Sadu?

Foto: gradnja.rs

Odgovor je jednostavan. Samo treba otići i pogledati most Slobode i videti šta se dešava, posebno ulaz u Novi Sad koji je vrlo  specifičan zbog toga što ima izuzetno puno levih skretanja na prvoj raskrsnici iz Bulevara Oslobođenja ka Narodnog fronta, zatim na sledećoj raskrnici…Šta hoću da kažem? Ima jako mnogo zahteva koji su vezani za pravac skretanja. To je naravno bio predmet i svih tih saobraćajnih studija koje su takođe potvrdile potrebu za izgradnjom novog mosta. Jedna od tih je studija zvala se „Nosam“ i urađena 2009. godine. Mi smo uradili „Smart plan“ 2017. godine koji je takođe potvrdio da postoji potreba za izgradnjom mosta. Zajedničko je da veliki broj aktivnosti koji generišu neka putovanja premešten iz centralnih delova grada ka zapadu. Što je logično. To je površina koje je bila vrlo povoljna za izgradnju, jer je centar grada ograničen iz raznoraznih razloga. I zbog prostornih, a i zbog toga što tamo ima jako mnogo objekata i zgrada koje su pod zaštitom i naprosto nemoguće je u takvom profilu ulica organizovati nekakve aktivnosti. I uopšte ne treba biti neki veliki saobraćajni stručnjak pa to primetiti – detaljno analizira profesor.

JAKO MNOGO DNEVNIH MIGRANATA

On dalje objašnjava da postoji veliki broj putovanja iz delova Vojvodine koji gravitiraju na Novom Sadu i prema istraživanjima koje su radili mnogo dnevnih migranata ili takozvanih dnevnih komutera koji svakodnevno putuju iz drugih gradova ili delova grada.

Bogdanović ističe da je njih oko 25 posto što nije zanemarljiv broj.

-Naravno, svakom gradu potrebno je što više mostova, mi to zovemo skrin linija – vi morate da prođete, ako hoćete da dođete do grada. Kada je most Slobode bio srušen, pa pravljen, Evropska komisija koja je to finansirala nije odobrila da se uradi još jedna traka. Sada se vidi koliko nam je potrebna – naglašava profesor.

Rešavanje saobraćajnih problema, ističe Bogadnović može se rešiti na dva načina.

– Jedan način je saobraćajnom politikom sa različitim merama, a drugi je izgradnja kapaciteta i to su pokazale sve studije. Most bi skratio put Novog Sada sa sremskom stranom, povezivanje sa Beočinom, Sremskom Mitrovicom, Irigom, Rumom, pa i Bosnom. Svi ovi dnevni migranti koje sam pominjao imaće mogućnost da praktično dođu direktno u grad. Time bi se rasteretio most Slobode, značajno se poboljšao nivo usluge na potezu od mosta do Železničke stanice – nabraja sve prednosti Boganović i dodaje da u sadašnjim okolonostima nije moguće uvesti čak ni žute trake.

KRUŽNE RASKRSNICE U OVOM SLUČAJU GREŠKA, BIĆE HAOS PO SEDAM OSAM SATI DNEVNO

Šef departmana sa saobraćaj FTN u Novom Sadu ističe da se ne slaže sa mišljenima koji bi da taj most bio teretni, jer kako objašnjava oni jako retki u svetu.

– Svi saobraćajni tokovi u većini se sastoje od putničkih automobila. Kada je reč o teretnim vozilima predviđena su da budu upućena novim koridorom koji se zove Fruškogorski, obilaznicom oko Petrovaradina na most koji će se povezati sa auto – putem. Teretni tokovi ni u kom slučaju neće prolaziti preko ovog mosta, niti će to bilo ko dozvoliti. Postoji još jedno pitanje, a to priključak sa okolnim ulicama. Ukoliko bi se gradile kružne raskrsnice, most bi ostao potpuno bez funkcije. Zamislite, na primer, šta bi se dogodilo ako bi se taj most izgradio, da spustite još jedno 1000 vozila na tu raskrsnicu. Raskrsnica koja bi se napravila kao kružna bila greška. Odgovor ljudi koji su o tome odlučivali bio je „Šta nas briga, napravićemo semafor“. Postoje svedoci koji to mogu da potvrde, da je odgovor bio takav. Rešenja i studije koje se sada rade od strane kolega iz Urbanizma predviđa razdvajanje tih tokova koji nastavljaju da idu dalje Bulevarom Evrope ka Futuškoj ulici – otkriva Bogdanović i ističe da ne razume da li će takva rešenja narušiti izgled grada, ali tvrdi da ako na toj rakrsnici ubacite još 1000 vozila biti haos minimum sedam, osam sati u toku dana.

Foto: Arhiva

PRAVITI DVA NIVOA, KRUŽNJA RASKRSNICA SAMOUBISTVO

Bogdanović nudi održivo rešenja, a to je gradnja dva nivoa koji će sa saobraćajnog aspekta predstavljati dobar nivo usluga.

– Imate to u Beogradu kod Arene, niko nije to spustio na autoput… Takvih rešenja ima u Briselu, Minhenu, Parizu. To je nešto što se radi ako imate manjak kapaciteta, što je slučaj u Novom Sadu. Da se radi kružna raskrsnica, za mene je samoubistvo sa predoumišljajem – zaključio je.

EKOLOŠKI ASPEKT, TRAKE ZA BICIKLISTE I PEŠAKE

Na konstataciju da će most imati i biciklističke staze i pešačke staze po planu i da će imati i ekološki aspekt odgovara:

POVEĆAN BROJ LJUDI KOJI KORISTE BICIKL KAO PREVOZNO SREDSTVO

-Novi Sad ima dugu tradiciju vožnje bicikala i ono što me jako obradovalalo je da smo radili istraživanje 2017. godine da se broj učešća u mobilnosti biciklističkog saobraćaja povećan na nekih jedan, jedan i po posto na čak devet i po posto. Građani sa sremske strane apsolutno nemaju kvalitetnu mogućnost da svoju potrebu mobilnosti reše biciklom – naglasio je.

KADA BUDE IZGRAĐEN TO ĆE BITI PRELEP MOST

Profesor podseća na ideju da se na stubovima mosta Franc Jozef napravi biciklistički most, odlična stvar.

-Ovo o čemu pričam kada je reč o četvrtom mostu bila bi još jedna sjajna stvar zato što bi takva mogućnost postojala i na njemu. Ako se projekat realizuje, nadam se da hoće, Novi Sad će dobiti jedan prelep most, a mostovi za mene uvek remek delo.

Ivona Karan

2 Comments
najstariji
najnoviji najviše glasova
Inline Feedbacks
View all comments
Mate mornar
20/10/2022 23:02

A da li moze da se na Sodrosu napravi most, i da se ne gradi NS na vodi? Da umesto prostanista za jahte i lux vile ostane zelena oaza, koliko-toliko? Sta kaze profa?

KojadinKoy
21/10/2022 15:30

Kad bi ovo cuo Bora Solunac on bi se naljutio …narocito na ono o LEVOM SKRETANJE a ekoCute na unistenje komaraca i zaba i poneke divlje vikendice.