Jedna je od retkih osoba koja ima “posao” koji zahteva prisutnost 24 časa, sedam dana u nedelji cele godine. Sandra Tomić, iz Udruženja “Iz drugog ugla”, dobitnica je Virtus specijalne nagrade za smanjenje siromaštva i ne treba joj posebna najava, jer njeno ime u Veterniku znaju svi.
Naša sagovornica se humanitarnim radom bavi dugo. Udruženje je osnovala 5. decembra 2013. godine, na datum sa simbolikom- Dan volontera. Tako i udruženje “Iz drugog ugla” ima veliki broj volontera aktivista.
-Prijateljica me je nominovala za nagradu, jer smatra da se dobra dela moraju čuti. Zahvalna sam joj na tome, Virtus nagrada će nam biti vetar u leđa i pomoći će nam da obezbedimo što više za naše članove- naglašava Sandra i dodaje da nije jedina dobitnica nagrade u porodici, već i njen sin, 19-godišnji Đorđe, koji je dobitnik nagrade za mlade filantrope.
Članovi udruženja su osobe sa invaliditetom, porodice sa troje i više dece, a obezbeđuju im se namirnice, gotova hrana, higijenski paketi, kao i odeća i obuća. Sandra se takođe trudi da iskaže i svoju kreativnu stranu, pa tako drži i radionice u svom udruženju.
-Najviše nam fale finansije, kako bismo sve mogli da “izguramo”. Mislim da ljudi nisu svesni koliko je drugima potrebna pomoć i koliko je porodica na ivici egzinstencije. Ali zajednica se budi kada se napišu apeli. Imamo stalne donatore- Banku hrane Beograd i Banku hrane Vojvodine, “Štrafta” kuvana jela iz Novog Sada, “Postavi sto” kuvana jela iz Veternika, pekara Uranak, tu je i bejzbol klub “Novi Sad”, tu je i fondacija “Life line” iz Čikaga princeze Katarine, koja šalje pred novogodišnje praznike novu garderobu, obuću i pribor za školu za naše članove- istakla je Sandra.
Nikada ne mogu da oguglam i budem imuna na one koji nemaju, reči su Sandre. Najteže joj padaju situacije sa porodicama koje imaju malu decu, jer je posebno slaba na mališane.
-Preosetljiva sam na decu i svaku tuđu tešku priču proživljavam kao da je moja, pa se neretko i razbolim. Mlađi iz našeg udruženja to gledaju malo drugačije i racionalnije od mene, ali na takve stvari nikako ne može da se ogugla. Mi svi radimo u tišini. Ja sam preponosna, pre svega na mog Đoleta, a onda i na sve volontere koji su u udruženju. To su momci i devojke na koje maksimalno mogu da računam. Ja planiram da ovo udruženje radi dok sam živa, ali možda da ga polako prepustim mladima- rekla je humanitarka.
U razgovoru nam se pridružio i jedan od volontera, Stefan, koji je istakao da je od detinjstva naučen da pomaže.
-Uvek sam gledao da roditelje rasteretim nekih stvari. Volontiranje gledam kao zadovoljstvo. Od skoro sam postao i dobrovoljni vatrogasac- rekao je ovaj 19-godišnjak i poručio mladim ljudima da uvek treba pomoći drugima ukoliko su u mogućnosti, a volonterizam raditi iz srca.
Ivona Karan
