U Srbiji od uplate za januar 2023. godine važe nove osnovice osiguranja, koje su za 13,4 odsto više u odnosu na prethodnu godinu i građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica, nezavisno od stručne spreme koju imaju, objavio je danas Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosečne republičke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 35.025 dinara, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 500.360 dinara.
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 24 odsto, što znači da će mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje biti u rasponu od 8.406 do 120.086,4 dinara. Za građane koji se opredele za samostalnu uplatu doprinosa rok dospelosti je 15. u mesecu za prethodni mesec.
Jednom izabrana osnovica može se promeniti, pod uslovom da se podnese novi zahtev. Takođe, građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.
Pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju sva lica koja su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci…) pod uslovom da su starija od 15 godina, da imaju prebivalište u Srbiji, da nisu korisnici penzije ostvarene u Srbiji ili u državi sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju.
Trenutno je 20.237 lica aktivno uključeno u samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, od kojih se 61,5 odsto opredelilo za najnižu osnovicu osiguranja.
Ovo je iznos prosečne penzije posle januarskog povećanja
Prosečna novembarska penzija, nakon vanrednog uvećanja od 9 odsto, iznosi 33.742 dinara, a nakon januarskog povećanja od 12,1 odsto iznosiće oko 37.825 dinara.
Zamenik direktora PIO Fonda Relja Ognjenović podsetio je da je krajem 2022. godine izmenjen i dopunjen Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju koji predviđa novi način usklađivanja penzija i ostalih prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, kojim je ojačana veza između ekonomskog razvoja zemlje i rasta standarda korisnika penzija.
– Penzije će se uvećavati u zavisnosti od učešća neto penzija i uvećanja uz penziju u bruto domaćem proizvodu, čija visina određuje da li će penzije biti usklađene prema kretanju zarada, potrošačkih cena ili po švajcarskoj formuli. S obzirom da je obračunato učešće neto penzija i uvećanja uz penziju u BDP 9,3 odsto, dakle niže od 10 odsto, od januara 2023. godine penzije i ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja uvećana su u procentu promene prosečne zarade, odnosno za 12,1 odsto. U odnosu na decembar 2021. penzije će u 2023. godini biti veće za ukupno 28,9 odsto.
Veći prihodi Fonda u narednoj godini omogućiće i izdvajanje više sredstava za poboljšanje društvenog standarda penzionera, tako da će za besplatan oporavak penzionera u banjama, za kulturno-sportske manifestacije i pakete solidarne pomoći u 2023. biti izdvojeno 698,4 miliona dinara, što je za 7,5 odsto više nego u 2022. godini – objasnio je Relja Ognjenović, zamenik direktora Fonda.
Prosečna novembarska penzija, nakon vanrednog uvećanja od 9 odsto, iznosi 33.742 dinara, a nakon januarskog povećanja od 12,1 odsto iznosiće oko 37.825 dinara.
kurir.rs/beta/facebook
Jel to nekom trebaju novci za punjenje famoznog buđeta, nikad Vi nečeti biti dobri ekonomisti to se tako ne radi