U borbi za vlast sve se zaboravlja. Aktuelni partneri i saradnici, DSS i DS su dve stranke čiji su sukobi i trvenja obeležili političku istoriju Srbije nakon 5, oktobra. Afera „Solun“ iz 2001. godine, čiji je glavni protagonista bio jedan od sadašnjih nosilaca ujedinjene opozicione liste za gradske izbore Borislav Novaković, bila je okidač za otvoreni politički rat na liniji DSS i ostatak DOS-a.
Novosađani su zahvaljujući tom obračunu od DSS-a saznali mnoge detalje o finansijskim malverzacijama i mahinacijama u koje je bila ogrezla tadašnja gradska vlast, čiji je glavni eksponent bio upravo Novaković.
Lažno glasao iz Soluna i posvađao koaliciju
Razdor je nastupio 5. decembra 2001. godine, kada je Zakon o radu usvojen sa samo jednim glasom iznad neophodne većine. Utvrđeno je da to glas Borislava Novakovića koji se u tom trenutku nalazio u Solunu na sastanku Mreže balkanskih gradova BALCINET. DSS je tražio da se glasanje ponovi, ali je DS to odbio.
DSS je Novakoviću nadenuo pogrdni i posprdni nadimak „Bora Solunac“ koji je u modernoj političkoj terminologiji postao sinonim za prevaru i kriminal. Demokratska stranka je odgovorila tako što je smenila Dragana Maršićanina sa mesta predsednika Skupštine i umesto njega imenovala Natašu Mićić.
Otimanje mandata i prevara na predsedničkim izborima
Sukob je kulminirao 2002. kad je DS pokrenuo proceduru da se poslanicima DSS-a oduzmu mandati, pod izgovorom da neredovno prisustvuju sednicama parlamenta. Bez mandata je ostao 21 poslanik DSS-a, a njihova mesta popunjena su iz redova DOS-a, uglavnom Demokratske stranke. Kad je Savezni ustavni sud poništio odluku Administrativnog odbora Skupštine, DS je inicirao novu odluku – da DSS bude izbačen iz DOS-a i oduzeo im svih 45 mandata. Nakon toga usledila je nova prevara. DOS je, predvođen DS-om, shvativši da njihov kandidat Miroljub Labus ne može da pobedi Koštunicu na izborima, vratio mandate DSS-u, obećavajući podršku Koštunici na novim izborima. Tajni plan DS-a je bio da izbori propadnu zbog male izlaznosti, i da Nataša Mićić, kao v. d. preuzme tu dužnost od Milana Milutinovića, po isteku njegovog mandata krajem decembra 2002. godine. Vrhunac prevare pokazaće se kad je DS 2024. za predsednika kandidovala Borisa Tadića.
Obračun preko Ljilje Buhe i Legije
Obračun je išao čak dotle da su funkcioneri DSS-a citirali navode iz pisama Ljiljane Buhe u kojima lidere DOS-a i Đinđića optužuje da su „bili česti gosti Šilerove“. A nakon što je Legija iz bekstva objavio „Pismo srpskom narodu“ u kom optužuje vrh DOS-a za saradnju s mafijom, DSS tvrdi da je u pitanju „analiza dešavanja posle 5. oktobra koju bi mogao da potpiše svaki građanin Srbije“.
Optužili bivše partnere da od investitora dobijaju novac i stanove
Svađe su se s republičkog, prenele i na lokalni nivo. Sredinom 2002. Demokratska stranka, Reformisti Vojvodine i LSV izbacuju DSS iz gradske vlasti i oduzimaju im sva upravljačka mesta. DSS je potom postao glavni kritičar gradske vlasti, optužujući je za mito i korupciju i saradnju s investitorima. Tvrdili su čak i to da im omogućuavaju da grade mimo urbanističkih planova i za to dobijaju novac i stanove. Prvi čovek Novog Sada tada je bio Borislav Novaković, „Bora Solunac, koji je bio začetnik sukoba i jedan od najglasnijih zagovornika izbacivanja DSS-a iz vlasti na svim nivoima. Izgleda da se danas DSS i Novaković vode logikom da je u borbi za vlast sve nevažno, osim vlasti.
vojvodinauzivo.rs
Idemo Boro sad ili nikad, da oteramo gamad! 🙂
Под хитно мењај дилера друже…