Vilijam Finli stomatolog iz Ohaja 1896. godine je registrovao svoj patent. Međutim njegova žvaka nikada nije dospela na tržište jer je bila previše lepljiva i ne tako prijatnog ukusa. Dvadesetih godina prošlog veka, formulu je prepravio Volter Dimer.
Od davnina ljudi su žvakali vosak, lišće, lekovito bilje. Osim za užitak koristili su ih i protiv žeđi i gladi.
Dimer je nesvesno napravio prvu seriju žvaki, dodavši rozu boju koja mu je jedino bila pri ruci.
„Bila je to slučajno“, rekao je Dimer za list Čikago Tribjun 1996. godine.
Dimerova roze mešavina bila je rastegljivija i manje lepljiva od ranijih formula.
Žvakanje ubrzava puls i povećava protok krvi i nivo kiseonika u mozgu. Na taj način se razbuđujemo, brže i bolje mislimo.
Tokom žvakanja treniramo vilične mišiće, poboljšava se cirkulacija krvi, što može zaštititi od parodontalne bolesti.
Povećano lučenje pljuvačke tokom procesa žvakanja stimuliše motoričku funkciju creva, stomak počinje aktivno da proizvodi razne enzime. Žvakaća guma u umerenim količinama pomaže u poboljšanju varenja i metabolizma.
Međutim, prekomerna proizvodnja želudačnog soka je opasna za ljude koji imaju bolesti digestivnog sistema. Žvaku ne treba uzimati na prazan stomak.
Određeni ljudi žvake koriste da bi se izborili sa nikotinskom zavisnošću, drugi pak zbog ukusa, a treći da bi se izborili sa stresnim situacijama. Osim što osvežava dah, dodatni šećer može da vam stvori karijes. Prema istraživanju stručnjaka, jedna žvaka bez šećera može da ukloni oko milion bakterija.
Žvakanje žvake pogoršava stanje iritabilnog sindroma creva, luči se mnogo više pljuvačke koja ometa normalan rad creva. Takođe žvakanje šalje signal telu da ćemo da unesemo hranu. Nakon toga dolazi do prekomernog lučenje enzima za varenje i tako remetimo normalan rad creva.
Zbog čega vi koristite žvake? Pišite nam u komentarima.
nsuzivo.rs