Jedna crvenokosa kovrdžica ljubomorno se čuva i pazi na najradosniji izlog u novosadskim pasažima. Ona je prva Pipolli lutka i pazi na sve ostale. Njena kreatorka je Sandra Dragosavljević, nekadašnja vaspitačica, koja tačno zna šta deca svih uzrasta vole.
Namerno zalutajte u pasaž Dunavske 8, pa se iznenadite. Čime? Lutkama, aktivnim (tihim) knjigama, kutijicama za prve ispale zubiće, neobičnim “Čoveče, ne ljuti se” tablama, porodičnim stablima i escajgom za decu dokorisanom polimernom glinom koje izrađuje Sonja Brmbota.
Sandra Dragosavljević drži prvi concept store za decu u Novom Sadu, koji broji osam malih proizvođača iz grada, a za njih kaže da su probrano društvo. Ona pravi Pipolli ručno rađene lutke i aktivne knjige.
-Dunavska je veliko šetalište, i kada roditelji dođu sa decom po ono što su želeli izađu sa drugim stvarima- priča kroz osmeh naša sagovornica. – Deca tačno znaju šta žele.
-Krpene lutke oduvek postoje, ja sam se igrala sa lutkama koje mi je baka šila i pravila. Onda su u međuvremenu bile u zapećku. Bili smo zatrpani raznoraznim igračkama i brendovima iz inostranstva i jako mi je drago što se vratio trend u poslednjih nekoliko godina da se okrećemo handmade prirodnim stvarima i što su na ceni prirodni materijali. Sve više mladih roditelja se vraća ovakvim stvarima- rekla je Sandra.
Pipolli lutke nisu opasne za decu, prave se isključivo od prirodnih materijala, a Sandri je u poslu mnogo pomoglo znanje sa fakulteta i to što je bila vaspitačica. Ona zna koje su stvari prikladne za određeni uzrast zbog razvojnih karakteristika dece, posebno kada pravi aktivne knjige.
-Aktivne knjige, neki ih zovu tihe knjige, ali ja ne volim jer one nisu tihe već su vrlo žive i to što dete izmašta kada je ima u rukama je fenomenalno. Urađene su od tekstila i njihov zadatak je da angažuju finu motoriku šake kod dece predškolskog uzrasta, sadrži dugmiće, cipzare, čičak traku, drikere, sva pomagala prstićima da se razviju. Veselih je boja i privlačna deci- ističe Sandra.
Gusari, superheroji, zec iz Zemlje čuda, lame, Sandrina mašta smišlja svašta. Iz njene radionice već 7 godina uspevaju da izlaze unikatne igračke. Njihove oči i lica oslikava bojama za tekstil i onda se desi čarolija i postaju žive.
-Art lutke, na primer, nisu predviđene za decu i igranje. One su dekor za sobe starijih devojčica i dečaka. Mogu biti rađene i po liku, ali nikada identično.
Sandra uvek utka neki svoj pečat- prenaglasi osobinu, hobi ili detalj o osobi prema čijem liku radi lutku.
-Pridružila mi se i kostimografkinja Sonja, koja inače radi kostime za predstave i baletske škole i sada ispunjava svoj san. Ona pravi “Čoveče, ne ljuti se”. Ideja nam je da uskladimo naša zanimanja, da ja napravim lutku i njeno odelce, a ona za odraslog dečaka ili devojčicu istu odeću- otkrila nam je Sandra.
Tokom godina rada, osnivačica Pipolli brenda primetila je da su odrasli ti koji ustvari nameću deci koje su igračke za dečaka, a koje za devojčicu, dok deca ne vide tako stvari.
-Roditelji su osvešćeniji i deca su sada inače onakva kakva jesu. Imam dečake koji biraju lutke koje bi odrasli možda deklarisali kao za devojčice- kazala je Sandra.
-Sebe sam pronašla. Jako volim ovo što radim. Na ovaj način deci mogu mnogo da pružim, kao što sam mogla i dok sam radila u vrtiću. Pravim nešto što mislim da se čuva i što će nasleđivati generacije- naglasila je Sandra.
Ivona Karan
