Otkako je pre par dana u javnosti pojavila informacija da su se na tržištu pojavile KIDS i SNUS droge u blizini škola, u obliku žvaka i kesica čaja, zabinutost i uznemirenost roditelja u Srbiji ne jenjava. Iako pojava droge u blizini školskih dvorišta nije novost, činjenica je da je droga sada dostupnija nego ikada ranije, jer je i njena cena sada daleko niža, pa se može nabaviti i za 150 dinara, ali i da droge itekako ima i van Beograda!
U međuvremenu se i oglasio i MUP sa tvrdnjom da oni pomenutu drogu nisu pronašli u prethodnom periodu. MUP je saopštio i da policija prilikom pronalaska bilo koje supstance za koju posumnjaju da je droga istu oduzimaju, nakon čega se u Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku veštači da li se radi o psihoaktivnoj supstanci, odnosno drogi.
Međutim, bez obzira na sve nameće se pitanje kako da zaštitimo našu decu od ove pošasti?
Prosek godina mladih koji najčešće konzumiraju droge između 14 i 25 godina
Psihoterapeut Sandra Bjelac upozorava da je zloupotreba droge i psihoaktivnih supstanci među mladima-tinejdžerima sve veća i da predstavlja ozbiljan ne samo individualni i porodični, već i društveni problem.
-Prosek godina mladih koji najčešće konzumiraju droge ili psihoaktivne supstance je između 14 i 25 godina. Razlozi koji mlade ljude nagone na ovakve oblike ponašanja su mnogostruki. Oni drogu doživljavaju kao jedan vid zabave, pripadnosti određenoj grupi ili kopiraju obrazac ponašanja odraslih ili starijih vršnjaka. Nedostatak adekvatne edukacije o posledicama rizičnih ponašanja kao i odsustvo realne kaznene politike od porodice do društva, čini da se ozbiljnost ovih postupaka minimalizuje i negira. Mladi veruju da ovakvim ponašanjem ne mogu sebi naškoditi i neretko supstance koje konzumiraju smatraju bezazlenim i neškodljivim. Ovakav pristup problemu ne može ni biti definisan, sa njihovog stanovišta, kao nešto što je problem. Sa druge strane, porodica koja je osnovna merna jedinica funkcionalnosti kako društva tako i pojedinca, u svom suštinskom obliku izgubila je na snazi. Mladi su vrlo često bez nadzora, sa minimalnim i nekvalitetnim kontaktom sa roditeljima, prepušteni sistemu vrednosti koji favorizuje oblike ponašanja koji su destruktivni ali u vršnjačkom svetu prihvatljivi te tako imamo sve više nasilja, alkoholizma, narkomanije na ulicama – ističe Sandra Bjelac.
Edukativni programi i vraćanje snage porodici jedini način da sačuvamo mlade
Sa druge strane, smatra naša sagovornica, “nedostatak novca u porodici za život koji se prezentuje kao normalan i prihvatljiv, često mlade ljude navodi na postupke koji će ih dovesti do brze i lake zarade i omogućiti im konzumiranje tih istih supstanci od kojih mogu i da zarade”.
-Edukativni programi na ranim uzrastima i vraćanje snage i kontrole porodici kao i institucijama društva jedini su način da sačuvamo te mlade ljude od potrebe da brzo zarade, žive u nerealnim svetovima društvenih mreža i sistema vrednosti koji nije deo realnosti, razvijanje individualizma kao poželjnog društvenog opredeljenja a ne pripadnost grupi ili klubu, jedini su načini da im pomognemo da razviju zdrave i dugoročno poželjne mehanizme adaptacije na realnost koja nije uvek bajkovita – navodi Bjelac.
Tržište droge prepoznalo decu i kao konzumente opijata, i kao sitnije dilere droge
Božidar Spasić, bivši pripadnik Službe državne bezbednosti, kaže da je činjenica da su deca koja idu u više razrede škola nakon napuštanja stana i nadzora roditelja, zapravo, lovina za organizovani kriminal i to često kao maloletni izvršioci krivičnih dela, krađa po samouslugama slično.
-Kriminalno podzemlje negde početkom devedesetih godina u maloletnoj deci vidi ne samo lovinu, već i robove koji za njih mogu obavljati razne prljave poslove. U tom smislu tržište droge je prepoznalo decu ne samo kao konzumente raznih opijata, već i kao sitnije dilere droge koje će komotnije delovati drogu među svojim vršnjacima za neke mirovne novčane iznose ili robu – kaže Spasić.
Među dilerima i učenici petog razreda!
Ovaj stručnjak tvrdi da su “maloletnici van domova roditelja do školskih učionica, zapravo, prepušteni ulici i laka su meta”.
-Oni su u lancu trgovine droge ili konačni konzumenti ili sitni dileri sa tendencijom da postanu sa godinama ozbiljni članovi organizovani kriminala. Bilo je primera da su dileri bili učenici već od petog razreda a da su im posrednici u poslu učenici starijih razreda dok ozbiljni dileri sve to nadgledaju iz kafića u okolini škole ili iz nekog automobila. Najvažniji je prvi kontakt i procena da li je “klinac” pogodan za uživanje droge, koliko će novih uživaoca dovesti.
-Borba protiv droge među decom i školskim dvorištem je izgubljena onog trenutka kada je tržište droge izbacilo razne vrste opijata gde su i mlada deca prepoznata kao konzumenti. Predavanja, edukacija, filmovi očito u borbi sa školskim tržištem droge ne daju željene rezultate. Roditelji tek kada im se dete načisto “navuče na drogu” nasrnu na sve, osim da vide svoje propuste. Praktično, sve je prepušteno policiji i mi sa sigurnošću prepoznajemo samo njen rad. U ovom momentu, vremenu i prilikama država dobija bitke protiv školskog tržišta hapšenjem dilera od školskog dvorišta do parkinga. No bitka ne znači da je dobijen i rat – kategoričan je Spasić.
Akcija policije od presudnog značaja, jer su škola i roditelji često nemoćni
Prema njegovim rečima, ”čni se da je čak i kaznena politika promašila temu, pa se tako mali dileri često tretiraju kao zalutale ovčice.
-U ovom momentu samo nemilosrdna policijko-sudska akcija daje rezultate. Ostali su posmatrači – od roditelja do škole. Akcija mora da bude sinhronizovana i nemilosrdna. Jednom mi majka jednog dilera jedne beogradske škole, učenika samo reče “jedva čekam da postane punoletan”, pa neka odgovara sam, a ne i ja da se povlačim pred policijom i sudovima. To je prava slika trenutnog stana u borbi protiv droge u školskim dvorištima – smatra Spasić.
Jelena J.
Snus je nikotin kao i cigare, samo sto se stavi na desni i tako se upije umesto preko pluca… U skandinavskim zemljama je veoma popularan nacin konzumiranja nikotina