Upoređujujući karakteristike 12 vrsta drveća, naučnici su došli do odgovora koje najefikasnije prečišćava vazduh.
Često se od biloga, ekologa i stručnjaka iz srodnih disciplina može čuti da sadnjom drveća i uređivanjem zelenih površina u gradovima, njihovi stanovnici ostvaruju brojne benefite.
Pre svega, na ovaj način se najlakše reguliše temperatura, a mnoge studije ukazuju da zelenilo ima blagotvoran uticaj i na naše mentalno zdravlje, kao i da lišće i iglice drveća prečišćava zagađivače iz vazduha – na taj način mi udišemo manje toksičnih čestica.
Koje drveće najefikasnije prečišćava vazduh i ko su najbolji saveznici protiv zagađenja?
Upravo je ovo pitanje postavila grupa istraživača sa Univerziteta u Geteborgu, koja je analizirala prisustvo 32 zagađivača u lišću i iglicama 12 vrsta drveća koje raste u botaničkoj bašti ovog grada.
“Naše analize pokazuju da različite vrste drveća imaju različite sposobnosti da apsorbuju zagađivače iz vazduha”, objašnjava Dženi Klinberg, istraživač u Botaničkoj bašti u Geteborgu, ali da su se najbolje pokazali četinari poput patagonijskog ariša.
Međutim, nedostatak je što iglice i lišće drveća, uprkos tome što apsorbuju aerozagađivače – ne razlažu iste. Tako da postoji rizik da će zemlja ispod drveća biti kontaminirana kada se odvoje i raspadnu.
Sadnja drveća u gradovima i poznavanje činjenice koja od njih su najpogodnija za prečišćavanje, mogli bi značajno da poboljšaju kvalitet vazduha koji udišemo. Međutim, istraživači upozoravaju da posotoje slučajevi kada “ispunjavanje” ulica drvećem nema nekog preteranog učinka, kao i da se prethodno u obzir mora uzeti nekoliko faktora. Npr. drvored u uskoj ulici može smanjiti protok vazduha, što bi negativno uticalo na disperziju i razblaživanje zagađujućih materija. To znači da je u uskim ulicama zaštićenim od vetra, nisko rastinje poput živih ograda dosta efikasnije.
Stoga je, prema mišljenju istraživača, pažljivo urbanističko planiranje koje kombinuje različite vrste drveća ključno za optimizaciju prečišćavanja vazduha i uzimanje u obzir drugih funkcija i prednosti vegetacije.
Nacionalna geografija/portalanalitika.me
Da je svako drvo wifi posadili bi ga,ovako su nam gradovi bez imalo zelenila,a gde god da se okreneš sami beton i cigla.nije ni čudo što nam je vazduh takav kakav jeste jednom rečju grozan.ali već kad ne mogu da utičem na spoljni faktor zagađenog vazduha.u unutrašnjem prostoru itekako mogu da utičem.tako što koristim fotokatalitički prečišćivač vazduha ambilife.