Stručnjaci kažu da filteri na društvenim mrežama podsvesno utiču na samopoštovanje i samopouzdanje, posebno kod mladih ljudi i dece.
Dok gleda fotografije na Instagramu, šesnaestogodišnja Jelena Vasić zaustavlja se na ponekoj, stavlja srce i nastavlja da skroluje unedogled.
Pored nje na kauču sedi njena mlađa sestra Iva (13) i takođe gleda niz fotografija na ovoj društvenoj mreži.
“Vidi kako je lepa, šta misliš da li su ovo njene prirodne trepavice ili ih je nadogradila?”, pita sestru kad je ugledala plavokosu devojku koja reklamira tonik za čišćenje lica jednog poznatog brenda.
Ona je kreatorka onlajn sadržaja ili kako tinejdžeri kažu – jutjuberka.
Jelena joj znalački odgovara da se “iz aviona vidi da je prevukla neki filter” i da “njene trepavice sigurno tako ne izgledaju uživo”.
“Hoću da me slikaš s tim filterom, želim i ja takve trepavice, moje su užasne”, kaže Iva starijoj sestri.
(Ne)realan izgled koji se promoviše na društvenim mrežama, poput Instagrama, TikToka, Snepčeta najviše utiče na one koji ih koriste, a to su mladi ljudi.
Stručnjaci smatraju da objave fotografija i snimaka sa filterima mogu uticati na one koji prate taj sadržaj, odnosno da dovode do depresije i ozbiljnih psiholoških poremećaja.
“Mladi ljudi upadaju u akutna stanja tuge, gubitka samopoštovanja i samopouzdanja, zato što ne izgledaju kao idoli koje prate na društvenim mrežama”, kaže psihološkinja Ana Mirković.
Dodaje da deca i mladi nemaju dovoljno razvijeno kritičko promišljanje i logičko zaključivanje i da veruju svemu tome što vide.
Nadležni u nekoliko evropskih zemalja su reagovali tim povodom, pa je u Norveškoj i Francuskoj obavezno naglasiti u postu na društvenim mrežama da je sadržaj obrađen.
BBC
