Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo organizovao je danas dodelu ugovora ukupne vrednosti od 10 miliona dinara za poljoprivredne stručne službe i za Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
– I ove godine kroz realizaciju programa zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta opredili smo 10 miliona dinara za poljoprivredne stručne službe i za Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Od 2016. godine Sekretarijat je uložio preko 60 miliona dinara, upravo u uzorkovanje i analizu poljoprivrednog zemljišta, na preko 27.000 lokacija. Nastavićemo u budućnosti i dalje da finansiramo ovu meru. Pokušaćemo da je unapredimo. Ove godine planiramo da obavimo nabavku tog specijalizovanog vozila, da bismo došli do što većeg broja uzoraka. Pozivamo poloprivredne proizvođače da se obrate vama – poljoprivrednim stučnim službama, da urade analizu zemlje i da pokušaju da isplaniraju proizvodnju u naredne četiri godine. Ovo je prva mera, da pokušamo da pomognemo proizvođačima, da smanje troškove proizvodnje. Ovo je pravo vreme da se urade analize, nakon skidanja useva. Sekretarijat će u kontinuitetu nastaviti da finansira ovu meru, kao jednu od najbitnijih mera za samo započinjanje proizvodnje- rekao je pomoćnik resornog sekretara, Petar Samolovac.
– Naš institut je po osnovu konkursa koji je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao ove godine, na kom smo mi dobili oko 800.000 sredstava. Naš zadatak je da na području naše stručne službe, koje obuhvataju četiri opštine, analiziramo oko 300 uzoraka, u okviru osnovnih parametara plodnosti. Pod tim se podrazumeva ph vrednost, kalcijum-karbonat, azot- fosfor, ali i za sve teške metale. Na taj način ćemo videti koliko je zemljište opterećeno teškim metalima, usled neadekvatne primene sredstava i mineralnih đubriva. Takve uzorke šaljemo u akreditovanu laboratoriju u Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Mi imamo rok, da do polovine decembra realizujemo ovaj posao. Ukoliko se otkrije da u nekom uzorku ima teških metala, mi obilazimo teren, razgovaramo sa poljoprivrednim proizvođačima. Ove godine očekujemo prinose za suncokret oko 3 tone po hekataru, oko soje oko 2 tone po hektaru, kod kukuruza od četiri do osam tona po hektaru. U skladu sa vremenskim uslovima, mi smo zadovoljni prinosima- rekla je dr Svetlana Roljević Nikolić, direktorka Istraživačko-razvojnog instituta “Tamiš” u Pančevu.
– Danas smo na dodeli ugovora o kontroli plodnosti zemljišta, svim poljoprivredno stručnim stanicama u Vojvodini. Mi duži niz godina učestvujemo u ovoj akciji. Moram da kažem da smo mi kao naučni radnici veoma zadovoljni što Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i vodoprivredu vodi jednu ovakvu akciju, jer ne zaboravimo, sve počinje od zemljišta. Jedan od prioriteta nas koji se bavimo ovom strukom, jeste da sačuvamo zemljište, da ga ostavimo u stanju u kakvom smo ga mi zatekli, našim budućim generacijama. U današnje vreme, jednom ozbiljnom poljoprivrednom proizvođaču je ovo od izuzetnog značaja. Ove osnovne agro-hemijske analize vrše se svake treć, četvrte godine. Nema potrebe da se rade češće, jer se promene u zemlji ne dešavaju toliko brzo. Ovi podaci njima jasno govore u kakvom stanju se nalazi njihovo zemljište, na koji način mu treba pristupiti, kako ga đubriti, obrađivati. Veoma je važno, da se čuva vlaga u zemljištu. Uzimanje uzoraka je tačno propisano kako se uzima. Sa jedne veće parcele se uzima nekoliko uzoraka sa različitih mesta. Kada se uzmu uzorci, šalju se u našu akreditovanu laboratoriju. Kada se analize završe dobiju se informacije o stanju zemljišta, kao i saveti o negovanju istog- rekla je prof. dr Svetlana Latković v.d. Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
– Što se tiče naše laboratorije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, mi radimo manji broj što se tiče osnovnih parametara. Ono što je interesantno jeste da Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, niz proteklih godina stavlja akcenat da se ispitaju potencijalno toksični elementi u zemljištu- rekla je dr Jordana Ninkov, naučna savetnica laboratorije za zemljište i agroekologiju.
nsuzivo.rs