Na Novosadskom sajmu održana je sednica proširenog sastava Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Novom Sadu, a prisustvovalo je 2.500 ljudi. Na odboru, okupljenima se obratio predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević.
– Ovo je posebno težak period u našem gradu Novom Sadu i dani koji su pred nama neće biti laki, zbog toga je i važno što smo se danas sastali da možemo da pričamo o tome. Kada nas je nesreća zadesila, velika tuga, za pre svega porodice koji su izgubili najmilije, pod neverovatnim okolnostima. Nešto što i dalje deluje nestvarno.
-Mislim da nije prošlo ni mesec dana od kako je Vučić postao premijer, imali smo najveće poplave u novijoj istoriji Srbije. Najveće poplave. Sećate li se da su tada bile vesti da ima stotine i stotine mrtvih, da u Obrenovcu spaljuju leševe da bi sakrili tragove, da je katastrofa, da će neko morati da plati glavom za to što se desilo. Poplave su prirodna pojava koja se dešava i u svetu u svim drugim državama- istakao je Vučević.
Vučević ističe da su penzioneri tada podneli najveću žrtvu.
– Deo ljudi očekuje povećanje plate od osam odsto u javnom sektoru, što je prirodno da želimo da živimo bolje. Deo ljudi očekuje još veća povećanja. Tada smo morali da povećavamo ne za tri, pet ili osam odsto nego da smanjujemo plate, a što je posebno bilo teško da smanjimo penzije. Penzioneri su tada podneli najveću žrtvu. To smo izdržali jer je narod razumeo šta radi Vučić, šta radi država.
Vučević: Opozicija koristi nesreću kao političko gorivo.
– Opet je borba za živote ljudi, opet hiljade i hiljade lažnih vesti, koliko je umrlo, da li imamo vakcine, nemamo, da li lečimo, ne lečimo, da li imamo dovoljno medicinske opreme i lekara, sve ono što nam se dešavalo 2020. godine i 2021. godine. Sećate se 2020. godine kada se korona javila u još jačem obliku, kada se odlučivalo da li da se uvede zabrana kretanja i tada je bio napad na Skupštinu grada i Gradsku kuću. Tada je prvi put pokušano da se zapali Gradska kuća.
-Kada je korona prošla, počeo je rat u Ukrajini, globalni sukob, podele i nedozvoljavanje malim državama da razmišljaju svojom glavom. Kada je rat krenuo da ide svojim tokom, desio nam se masovno ubistvo đaka u OŠ “Vladislav Ribnikar” na Vračaru. Nakon toga, za samo 24 časa, masovno ubistva u Malom Orašju. Država je ostala šokirana, nacija uplašena i besna. Po prvi put smo imali tada da opozicija, a govorim o predstavnicima bivše vlasti do 2012. godine koriste tu nesreću kao političko gorivo. Da neko poziva na proteste, tobože zabrinut zbog onoga što nam se desilo. To se završava tako što idemo na naredne izbore u decembru 2023. godine, gde razdvajamo lokalne i republičke izbore. Tada smo mislili da smo to prevazišli. Da država ide svojim tokom.
-Onda se desila nažalost tragedija u Novom Sadu. Po prvi put su ovako nestrpljivi i bezobzirni oni koji su organizovali i proteste posle ubistva đaka. Nisu čekali ni da tela budu izvučena pod ruševinama, već su zakazali prvi politički skup. Porodice nisu znale ko je poginuo, policija nije znala, lekari nisu mogli da izvrše identifikacije, neko je već zakazao prvi skup i rekao je ovo je pravi momenat kada treba da sprovedemo revoluciju. Ovo je momenat kada je najbolje napasti vlast, ovo je momenat kada se prave političke promene. A zašto? Zato što nam se dogodila velika tragedija. Onda imate skup 5. novembra u Novom Sadu kada se okupio veliki broj ljudi. Na tom skupu bili su ljudi koji pripadaju različitim strankama, bilo je ljudi koji su glasali za našu listu, došli su ljudi jer su uplašeni, zabrinuti i imaju empatiju prema porodicama žrtava, neko je i ljut i besan, ali onda se dešava ono što je susština onih koji su organizovali skup, a to je napad na Gradsku kuću. Ne znam šta su time dobili, ne uzima se vlast tako što se zauzme neka prostorija. Za 130 godina koliko Gradska kuća postoji, nije pretrpela takva oštećenja. Da ne pričam šta je policija proživela za ta tri sata.
Premijer je istakao i da opoziciju interesuju samo stolice, blokiraju sud, a očekuju da se utvrdi ko je kriv.
– Oni su upropastili sve kada su vodili državu. Njima su tada ubili premijera i nije ih bilo sramota. Njima je otišla Crga Gora, kojima je Priština proglasila nezavisnost i kada su vodili državu 500.000 ljudi je ostalo bez posla. Oni bi na smrti nevinih ljudi da dođu na vlast. Nemojte da vas zavaraju. Njih interesuju stolice. Blokiraju sud, a očekuje se da se utvrdi ko je kriv. Da misle da mogu da udare policiju, a da im ona ne sme ništa. Ako njima uradite nešto, vi ste nasilnici. A ako oni tuku, onda je opravdano. Kada se oni okupe, oni su građani. Kada se mi okupimo, mi smo SNS batinaši. To su im sve teze koje provlače. Okupili se Novosađani, a Milivojević je simbol Novog Sada iz Kruševca.
-Ćuta je isto mnogo zabrinut za povređene. Na jednoj sahrani nisu bili. Osim što su slali novinare na kuće nastradalih da zloupotrebe tragediju, gde su ih porodice oterale, da mogu da tuguju. Ekstremisti koji su videli nesreću kao šansu. Šta god da se desi, eto njih prvi. Oni su savesni. Oni koji su nam državu uništavali. Oni pozivaju da se ide na kući ljudi, prave legitimne mete od naših ljudi. Mi smo za rad.
Samo u Srbiji je moguće da neko u misli da može da dođe na vlast na konto nesreće i bez izbora, ističe premijer.
– Nije lako utvrditi šta se dogodilo, ko je odgovoran. Pritvoreno je 13 ljudi, od toga i ministar u Vladi, nekoliko direktora. Kada je to neko od njih uradio kada je ubijen Zoran Đinđić? Da li je neko odgovarao za ubistvo premijera? Nikada niko. Ko je odgovarao kada je osam ljudi poginulo kada su demokrate bile na vlasti? Ko je podneo tada ostavke, ko je bio uhapšen kada je goreo Radnički univerzitet? Da nije Bora Novaković? Ne, on je pobegao iz grada. Da li je Bojan Pajtić podneo ostvaku kada se dogodio požar u “Laundžu”? Da li je tada pala Vlada? Kontrast 1. april 2012. godine, na 36 dana pred izbore, sedam mladih ljudi je stradalo.
-Mi smo tada bili opozicija, za to nismo reč rekli. Nismo pozivali na proteste u izbornoj kampanji. Nije im palo na pamet da podnesu ostavke, a da ne pričam da nisu uhapšeni. Da ne pričam da je u Đenovi pao most i da niko nije za to odgovarao. Ne merim i ne takmičim se u ružnim stvarima, ali za taj slučaj do dan danas niko nije odgovarao. U Poljskoj je 2006. godine pao plafon tokom sajamske manifestacije, 88 ljudi je nastradalo, mahom dece. Niko nije spalio državu. Samo u Srbiji je moguće da neko u misli da može da dođe na vlast na konto nesreće i bez izbora. Oni nemaju zahtev za izbore. Oni hoće vlast, privremeno upravljanje. Svima je teško, a najteže porodicama stradalih kao i onih koji se bore za život. Život mora dalje. To ne znači da nemamo empatiju prema poginulima i njihovim porodicama, naprotiv to mislim da smo dokazali. Gradonačelnik je bio na svim sahranama. Predsednik Srbije je bio na sahrani u Kovilju. Milan i ja smo obišli porodice. Nastavićemo da budemo sa njima i da im pomažemo, ne zloupotrebljavajući- istakao je premijer.
“Kada je teško, treba najviše da povučete”
– Borite se radite, za sve. To je zadatak za sve članove SNS-a, za to smo se borili. Kada je teško, tada treba najviše da povučete. Budite hrabri kada je najteže. Mirno, pristojno i dostojanstveno. Ne mogu nas pobediti nasiljem. Oni hoće da ruše, mi da gradimo. Nas ne interesuje nasilje. U našim redovima ko je kriv, biće kažnjen! Tu nema nikakve dileme. Idemo da radimo i da se borimo za Novi Sad! Svi zajedno. Nema predaje i povlačenja.
M.L.