U dobu modernih tržnih centara i velikih trgovinskih lanaca, mnogi se sa nostalgijom sećaju nekadašnje slave Spensa. Ovaj sportsko-poslovni centar je u vreme kada je izgrađen, bio jedna od najmodernijih građevina u bivšoj Jugoslaviji.
Za razliku od savremenih šoping centara, Spens je po mnogima ”imao dušu”, a na njegovim sportskim terenima stvorene su mnoge generacije uspešnih sportista.
Danas, Spens je i dalje centar mnogih dešavanja, kako sportskih, tako i kulturnih, ali gradnjom novih tržnih centara sve više gubi svoj poslovni karakter.
Stonotenisko prvenstvo Evrope
Pravo ime Spensa je Sportski i poslovni centar Vojvodina, a ime Spens je skraćenica od Stonotenisko prvenstvo Evrope Novi Sad, zbog kojeg je ovaj objekat i izgrađen.
Deo kompleksa koji je bio potreban za održavanje prvenstva završen je 14. aprila 1981. godine, a gradnja je počela je u maju 1979.
Izgradnji je prethodilo čišćenje i pripreme terena koje su počele 1977. Prve ideje o izgradnji sportskog objekta na ovom mestu, našle su se u generalnom urbanističkom planu iz 1950. godine, a odluka o gradnji doneta je kada je Novi Sad dobio organizaciju prvenstva 1983. U međuvremenu, NR Kina je odustala od organizacije prvenstva 1981. godine, pa je Novom Sadu pripala organizacija tog prvenstva, što je ubrazalo gradnju Spensa.
Spens je u etapama građen sve do 1990. godine, kada su završeni zatvoreni bazeni i streljana, a dve godine ranije izgrađeni su teniski tereni koji su srušeni prošle godine, zbog izgradnje TC Promenada.
Rušenje Novkabela
Gradnji kompleksa prethodilo je rušenje pogona fabrike Novkabel, koja je kasnije premeštena u novoformiranu industrijsku zonu na obodu grada. Fabrika Novkabel bila je samo deo industrijske zone duž Radničke ulice, a među fabrikama u toj staroj zoni, bili su Albus, Danubius i mnogi drugi. Danas je deo tih objekata srušen, deo se koristi u druge svrhe, a deo je napušten i čeka svoju sudbinu.
Kapaciteti objekta
Projekat za Spens potpisuju Žika Janković i Branko Bulić sa instituta za urbanizam arhitektonskog fakulteta u Sarajevu. Ukupna površina sa stadionom Vojvodine bila je 200.000 kvadrata, ali je površina smanjena rušenjem teniskih i pomoćnih fudbalskih terena zbog izgradnje novog tržnog centra. Pri gradnji je ostavljena mogućnost proširenja objekta, jer je građen modularno.
Spens poseduje trgovački i zabavni deo sa 215 prodavnica, restorana i kafića, megamarket, dve sportske dvorane, veliku sa 7000 mesta i malu sa 1000 mesta, otvorene i zatvorene bazene, klizalište, kuglanu, kongresni centar, dvorane za borilačke sportove i stoni tenis kao i terene za mali fudbal.
Budućnost Spensa danas je neizvesna zbog izgradnje novi tržnih centara, a gradske vlasti obećale su promenu načina poslovanja objekta, kako bi ostao održiv. Ono što je sigurno je da će sportski sadržaj ostati na tom mestu, kažu gradski čelnici.
Autor: nsuzivo.rs
Pod hitno Spens treba napraviti energetski samoodrzivim na bazi solarnih panela i toplotnih pumpi. Ostalo je pesma…