Potražnja za svim vrstama nekretnina raste od početka godine, a najveći trend rasta zabeležen je kod garažnog prostora. U agencijama za nekretnine kažu da je garažni prostor postao gotovo presudna stavka kod odluke o kupovini stana i da se nekretnine u zgradama koje ga nemaju teže prodaju. S druge strane, raste tražnja zbog kupaca koji žele da investiraju u ovu vrstu nekretnina, da bi ih izdavali, jer mesečna kirija košta i od 50, pa do 200 EUR, u zavisnosti od lokacije.
U poređenju sa prvom polovinom prošle godine, za prvih šest meseci ove godine prodato je za 22% više garažnih mesta, ali je obim novčanih sredstava porastao skoro za 59%, što ukazuje da za kupovinu prostora za parkiranje svojih četvorotočkaša vlasnici sada moraju da izdvoje mnogo više novca.
Prema statistici Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), pre tri godine je na svakih pet stanova u Srbiji prodata po jedna garaža, dok je na osnovu podataka za prvu polovinu ove godine svaki treći stan kupljen sa garažom.
Od januara do juna je prodato 25. 775 stanova, a prometovano je 8.451 garažnih prostora. Rast prometa garažnog prostora još bolje oslikavaju uporedni podaci iz prvog polugodišta 2019. godine, kada je prodato 3.833 garažna prostora, što znači da je broj kupoprodaja više nego udvostručen u odnosu na pre tri godine.
Vladimir Obradović iz agencije Nekretnine Obradović za Euronews Srbija kaže da je potražnja za garažama velika, naročito u novogradnji i da klijenti upopšte i ne razmatraju kupovinu stana ukoliko u paketu s njim ne ide i parking mesto, dok se starogradnja koja nema garažno mesto slabije prodaje, naročito u Beogradu.
– Garaže se uglavnom prodaju uz stan kada je u pitanju novogradnja. Grad se širi u visinu, a ne u širinu i manjak je prostora. Svako ko želi da kupi stan traži i garažu, naročito u centru grada. Stari stanovi koji nemaju garažu teže se prodaju, bez obzira na dobru lokaciju i visoke cene koje imaju. Sve novogradnje su u obavezi da imaju garaže i bez garažnog mesta ih je teško prodati – objašnjava Obradović.
On napominje da ima ljudi koji traže garaže da bi u njih investirali, odnosno da bi izdavali parking mesto, ali da se odvojeno gotovo i ne prodaju.
– Investitori izbegavaju to da rade, jer im je onda teško da prodaju stan koji nema “rezervisano” garažno mesto. Potražnja je velika i cene su skočile. Garaža koja je prošle godine koštala oko 15.000 evra, sada je 25.000 evra, a na pojedinim lokacijama i do 30.000 EUR. Potencijalnim kupcima nije problem samo visoka cena, već i činjenica da ne može da ne može da se nađe ovakva nekretnina za prodaju – kaže Obradović.
Garažno mesto se u proseku u Beogradu može kupiti za oko 15.000 EUR, mada lokacija zgrade diktira konačnu cenu. Na Savskom vencu gotovo da ne može da se dobije za manje od 20.000 EUR. Prema podacima RGZ, čak 90% garažnih prostora u ovoj beogradskoj opštini prodato je po ceni koja je bila u rasponu od 20.000 do 26.000 EUR. Na Starom gradu su najčešće cene od 19.000 do 30.000 EUR i u tom rasponu se proda oko 75% nekretnina ovog tipa, ali je najskuplja u prvoj polovini godine prodata za 37.000 EUR.
U prvom polugodištu 2022. godine, ukupno je na teritoriji Srbije prometovano8.451 garažni prostor od čega je 6.196 garažnih mesta, 755 garažnih prostorija i 1.500 parking mesta van objekta. Kada je reč o udelu u ukupnom broju kupoprodaja garažnih prostora, najveći udeo od 56%, odnosno svaka druga garaža je prodata u Beogradu. Cene garažnih mesta na teritoriji Srbije kretale su se od minimalnih 300 EUR u Boljevcu do 48.000 EUR na Kopaoniku, a tolika cena je postignuta i u Beogradu.
Kada su u pitanju ostali gradovi, najviše cene posle Beograda su u Čajetini, odnosno na Zlatiboru, gde je najskuplji garažni prostor prodat za 21.500 EUR. U Nišu su se garažna mesta prodavala u rasponu od 500 do 15.000 EUR, u Kragujevcu 1.200 do 12.000 EUR, dok je najviše prodatih garažnih prostora u Novom Sadu plaćeno od 8.000 do 18.000 EUR, a za najskuplji je novi vlasnik izdvojio 31.000 EUR.
“Garaže postale ozbiljan biznis”
Procenitelj Milić Đoković kaže za Euronews Srbija da su garaže postale i ozbiljan biznis, jer su skupe, a neophodne su. Ima ljudi koji ih kupuju isključivo zbog izdavanja i na taj način investiraju višak novca.
– Infrastruktura na žalost ne prati gradnju u smislu parkiranja. Veliki je problem za parkiranje u svim većim gradovima. Više se isplati kupiti garažno mesto, nego ga iznajmljivati, ali ni to nije lako pronaći. LJudi koji imaju novca, ali nedovoljno za stan, kupe garažu i izdaju je za minimum 70 EUR. Uloženo im se tako vraća za petnaestak godina. To mnogi vide kao dobro rešenje, jer se samo uzima kirija, odnosno nema troškova renoviranja, brige o stolariji ili pločicama niti amortizacije, kao kod stana ili kuće koji se izdaju – kaže Đoković.
Prema podacima iz oglasa, iznajmljivanje garažnog mesta košta od 50 EUR na Banovom brdu do 200 evra na Dorćolu ili Novom Beogradu, dok kupovina košta od 8.000 do 25.000 EUR, mada ima i ekstrema od oko 40.000 EUR, ali su to retki primeri.
Osim u velikim gradovima, gde je parkiranje odavno postalo veliki problem, tražnja za parking mestima, prema rečima Milića Đokovića, postoji i na popularnim destinacijama za odmor, kao što su Kopaonik i Zlatibor. U planinskim centrima cene garaža se kreću od 10.000, pa sve do 40.000 EUR. Izdavanje je manje zastupljeno, ali zato garaža diže cenu iznajmljivanja sobe ili apartmana.
ekapija.rs
