Sećate li se kondomata koji su u našem gradu bili postavljeni pre nekoliko godina? Da li ste se zapitali ko stoji iza toga i zašto ih više nema ili su nefunkcionalni?
Novosađanin Duško Ružić, svojevremeno se bavio prodajom i distribucijom komadnih kondoma pod nazivom “One Don Juan”, koje je proizvodio Richter Rubber Technology, velika nemačka kompanija iz Malezije. Čovek koji je lično instalirao kondomate na nekoliko lokacija u Novom Sadu i Beogradu. U tome mu je pomogao doktor Dragan Ilić, jedan od osnivača Jazasa, i nekadašnji direktor Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Ružić je za NS Uživo otkrio kako je došao do te ideje i kako je funkcionisao taj biznis pre desetak godina.
-Komadni kondom je bio jedini, na našem tržištu, u pakovanju, u kartonskoj kutiji sa uputstvom za upotrebu. Kao mali distributer, došao sam na ideju da napravimo nešto poput kondoma koji postoji u Španiji, a zove se “Don Juan”, s toga smo mi dodali samo reč “One” i pod tim nazivom ga registrovali u Srbiji. To je zapravo novosadski kondom, kako ja u šali volim da kažem. Tada je jedan komad koštao 20 dinara, a ja sam u taj posao ušao iz dva razloga, pored profita koji mi je donosio, jer ipak sam ja od toga tada živeo, radio sam to takođe i zbog humanitarnog rada i edukacije mladih – rekao je Ružić.
Kondomati bili u studentskim domovima, menzama, Železničkoj stanici
Prema njegovim rečima, imao je 1.500 do 2.000 prodajnih mesta na teritoriji Srbije, od Novog Sada, Beograda, pa sve do Kraljeva, Kragujevca i Niša. Pošto marketing tada nije bio razvijen, Ružić je radio takozvani “gerilski marketing”, prilikom čega je on delio flajere, na humanitarnim manifestacijama delio svoje komadne kondome i slično.
-Na sopstvenu inicijativu želeo sam da postavimo kondomate na nekoliko lokacija u Novom Sadu i ja sam to lično realizovao, takođe, jedini sam koji je imao ključ i autom se vozao po gradu, išao od jednog do drugog i dopunjavao ih. U suštini, njih je oko trideset bilo u jednom kondomatu, a od toga smo za dve nedelje uspevali da prodamo oko 15-20 komada. Kondomati su bili postavljeni u studentskim domovima kao i u menzi, zatim u Železničkoj stanici i u nekoliko lokala u gradu u kojima su vlasnici bili voljni da ih postavimo – objašnjava Ružić.
Tvrdi da su kondomati prvobitno služili za promociju. Naravno, postojao je i humanitarni karakter jer je sarađivao sa udruženjima koja se bave borbom protiv HIV-a. Od ovog posla mogao je pristojno da živi, međutim, kao mali distributer teško mu je išlo i nije uspevao da bude “vidljiv” i da opstane na tržištu.
Prvi u Srbiji imao registrovan ženski kondom
– Ovi kondomi prave se u Engleskoj i ja sam se odlučio da uvezem određenu količinu. Međutim, niko nije bio zainteresovan za njegovu kupovinu, pretpostavićemo da ljudi na našim prostorima nemaju svest o tome i da nikad nisu za njega ni čuli, a pogovoto ga nisu upotrebljavali. Samo jedna apoteka u Beogradu je pristala da ih prodaje. Pisalo se o tome, bio sam na televiziji, ali opet ništa nije uspevalo. Ovim kondomima se prolongira da je žena vlasnica svoga tela, to je neka suština – dodaje Ružić.
Naš sagovornik dodaje da mu je veoma žao što ovo nije zaživelo u Novom Sadu, ali jednostavno niko nije bio zainteresovan da ga podrži, većina firmi sa kojima je pokušavao da ostvari neku saradnju, na kraju su odustali i povukli se.
Koliki je bio značaj ovih kondomata u širenju svesti o zaštiti pri polnim odnosima, a posebno komadnih kondoma koji su bili vrlo pristupačni i povoljni, ostaje na svima nama da se preispitamo. Da li bi se nešto značajno promenilo da su kondomati zaživeli, deluje kao da nećemo saznati, ukoliko se nekada ponovo ne vrate u život.
Milica Šolaja
