Za jedne, oni su usamljeni narcisi bez radne etike, zavisni od tehnologije, interneta i društvenih mreža. Za druge, oni su otvoreni, humani, empatični. Jaz generacija odavno je poznat, ali čini se da se naročito produbljuje danas kada stasavaju pripadnici generacije Z, koja po nekim definicijama obuhvata mlade rođene od 1997. do 2012. godine.
Shvatali ih ili ne, činjenica je da pripadnici ove generacije menjaju svet i radna mesta. A kako menjaju turizam? Gde putuju, šta traže na destinacijama? Da li im je bitnija cena od komfora? Šta ne opraštaju? Koliko se mladi stranci razlikuju od svojih vršnjaka u Srbiji?
Foto robot jednog prosečnog pripadnika generacije Z izgleda ovako: destinacije bira gledajući društvene mreže i specijalizovane sajtove za putovanja, smeštaj i put rezerviše putem interneta, najčešće telefona, više voli da odseda u Airbnb smeštaju nego u hotelima, putuje jeftinim avio kompanijama, preferira neistražene teritorije i želi jedinstveno iskustvo.
Ove goste prepoznala je i Turistička organizacija Srbije koja veruje da je generacija Z i šansa i budućnost naše zemlje.
– I novo i tradicionalno. I egzotično i umereno. Mirno i adrenalinsko. Svi ti kontrasti sliveni u jedno čine turističku ponudu Srbije. Bez obzira da li žele da dožive određenu destinaciju, uživaju u lepoti gradova, obilasku kulturno-istorijskih spomenika, banjama i SPA&Wellness programu, ili žele brz i aktivan odmor, u kom će otkrivati nove predele, možda spavati i pod vedrim nebom, gledati najnovije filmove, dočekivati zoru na muzičkim festivalima, mladi ljudi Z generacije biraju Srbiju, preporučuju Srbiju i jesu naša šansa i budućnost – ističu u TOS za portal eKapija.
Nažalost, Republički zavod za statistiku (RZZS), koji prati i turistički promet u Srbiji, ne raspolaže podacima o starosnim kategorijama turista koji odmor provode u našoj zemlji.
Prema istraživanjima koje je sproveo TOS, od inostranih turista koji su posetili Srbiju tokom jula i avgusta 2021. godine, čak njih 33% bilo je u kategoriji od 18 do 29 godina. Zatim slede turisti iz grupe 30 i 39 godina (29%), a onda oni između 40 i 49 godina (18%).
– Odličan rezultat u kategoriji od 18 do 29 godina pokazatelj je da je naša turistička ponuda atraktivna mladim ljudima koji tek otkrivaju njene lepote i stiču iskustva u putovanjima. Inostrani turisti koji pripadaju generaciji Z najčešće su boravili u Beogradu, Novom Sadu i na Zlatiboru, i birali su privatni smeštaj ili smeštaj u hostelima i kampovima. Nivo njihovog zadovoljstva odmorom u Srbiji bio je preko 95% – kažu u TOS.
Mladi stranci u Srbiji posećuju festivale
Da je reč o veoma zanimljivoj kategoriji turista, veruje Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije. Ona podseća da je reč o generaciji koja je rođena u digitalno doba, pa pre odabira destinacije urade takozvano virtuelno putovanje kroz tuđe slike, društvene mreže, profile i Youtube videa, čitanje komentare prijatelja na društvenim mrežama.
– Često biraju destinaciju putem preporuka i uvek izbegavaju komercijalna putovanja. Istraživanja koja su rađena uglavnom za američka i zapadno-evropska tržišta pokazuju da većina Z generacije uvek bira nove destinacije, ne tako popularne i podrazumevaju se putovanja u inostranstvo više nego u domicilnoj zemlji. Većina se odlučuje na last minute ponude – objašnjava za portal eKapija Tijana Maljković.
U Srbiji, primećuje naša sagovornica, turisti od 18-25 godina će biti zainteresovani da posete festivale i uglavnom dolaze tokom prolećnih i jesenjih meseci.
– U ruralnim predelima je popularniji eko turizam, kao i glamping, odmor u prirodi, i dodir sa lokalnim stanovništvom – napominje Maljković.
A gde odsedaju ovi gosti? U inostranstvu najviše vole Airbnb. I u Srbiji je slično. Ako se ima u vidu podatak da je mladima draži privatni smeštaj od hotelskog, jasno je zašto nisu ciljna grupa beogradskih i srpskih hotelijera. Ali, možda i postanu, ako se ima u vidu zanimljivo istraživanje Evropske komisije za putovanja (ETC) koje pokazuje da ovi turisti biraju jeftine letove, ali preferiraju skuplje hotele (sa 4 i 5 zvezdica).
– Destinacijama koje su se brendirale kao atraktivne poslovnim gostima, tj. MICE destinacije ili za porodična odmorišna putovanja, ciljna grupa neće bita Z generacija. Beograd ima najveći broj poslovnih gostiju i upravo zato hotelijeri nisu u najvećem broju targetirali ove goste. Generacija Z preferira generalno privatan smeštaj zbog komfora, opremljenosti i prostranosti. Procentualno, ako gledamo ceo iznos putovanja, uvek veći deo novca daju na skuplji smeštaj, a skoro uvek koriste low cost kompanije i jeftiniji tip prevoza – objašnjava Maljković.
Može i bez toaleta, ali internet je neophodan
Kada već dođu i udobno se smeste u dobro opremljen smeštaj, šta ovi gosti očekuju na destinaciji? Istraživanje ETC pokazuje da mlade na putovanjima interesuje gastronomija – za 75% je glavna aktivnost na putovanjima da probaju lokalnu hranu. Među interesovanjima su i šoping, noćni život, kultura grada, muzeji, ali i tradicija.
– Teško se zadržavaju na jednom mestu i zato se takvi gosti uglavnom privlače autentičnim i aktivnim turama, gastronomskim uživanjem u kojem i sami učestvuju u pripremi sa lokalnim namirnicama i ljudima jer su upravo njima jako bitni izazovi i samo-promocija u nečemu što još niko nije probao od njihovih prijatelja na društvenim mrežama – objašnjava naša sagovornica.
Generacija Z poznata je kao ekološki svesnija od prethodnih, pa ne čudi podatak iz istraživanja kompanije Telus International da je čak 54% pripadnika ove generacije spremno da plati više za uslugu koja je u skladu sa ekološkim principima.
– Većina bira “eco friendly” smeštaje, kao i takvu vrstu prevoza na destinaciji. Vole da koriste bicikle, trotinete, bave se biciklizmom, planinarenjem, pešačenjem i obavezno jedu lokalne specijalitete, istražuju lokalna vina i poznate šefove kuhinja u regionu. Spremni su da odvoje više novca za bolji restoran i skoro uvek fotografišu iskustva sa lica mesta uz komentar koliko je nešto ukusno ili na šta ih asocira. Kod Z generacije mala je razlika između održivog vida odmora do možemo reći alternativnog tipa smeštaja koji može biti i u netaknutoj prirodi bez struje i klasičnih toaleta jer iskustvo je bitno. Otvoreni su za nova saznanja, kreativni u pitanju izrade suvenira, ali sve uz dobar internet i direktan kontakt preko mreža sa lokalcima koji im mogu biti na raspolaganju za pitanja i nedoumice – kaže Maljković.
I baš zbog toga, naša sagovornica savetuje ugostiteljima da ulože u dobru internet konekciju, digitalnu edukaciju zaposlenih i da ponude empatičan i domaćinski odnos prema gostima i lični kontakt jer će ovu generaciju upravo to oboriti s nogu.
– U ruralnijim predelima treba organizovati posete domaćinstvima i degustaciju tradicionalnih specijaliteta uz konzumaciju namirnica tokom pripreme samog obroka sa domaćicom. Otvorena komunikacija, lični pristup i 24h servis će doneti najbolje komentare i preporuke na društvenim mrežama. Svakako je značaj novih generacija veliki, ali sa njim dolaze i novi izazovi, kao i prilagođavanja cele industrije. Najveći ’začin’ svakog putovanja i destinacije decenijama, pa i za Z generaciju, upravo su sami ljudi; njihov šarm, karakter, osmeh, različitost u kulturi, običaji, boje, i srdačnost čine tu egzotičnost i popularnost – zaključuje Tijana Maljković.
Naši mladi vole Zlatibor i Kopaonik
A šta je sa mladima u Srbiji? Da li oni putuju u našu zemlju? Koje destinacije posećuju? Prema podacima TOS iz “Istraživanja stavova i ponašanja domaćih turista koji su proveli odmor u Srbiji tokom 2020. godine”, u grupi putnika između 18 i 29 godina bilo je njih 22%.
– Domaći turisti od 18 do 29 godina najviše su boravili na planinama Srbije, zatim slede gradovi, banje i jezera. Od turističkih destinacija, najposećeniji su bili Zlatibor, Kopaonik, Vrnjačka banja, Sokobanja, Beograd i Novi Sad. Glavni motivi putovanja bili su “Prirodne atrakcije”, “Odmor/opuštanje”, “Kulturno istorijsko nasleđe” i “Blizina turističke destinacije”. Ubedljivo najviše (77%) bili su smešteni u privatnom smeštaju, a zadovoljnih odmorom bilo je preko 97% – napominju u TOS.
Da su naši mladi zainteresovani da upoznaju svoju zemlju, TOS zaključuje i na osnovu strukture pratilaca na društvenim mrežama, kao i sve većeg broja influensera mlađih generacija koji biraju turističku ponudu Srbije kao temu za svoje kreativne priče. TOS ističe da će nastaviti sa kampanjom pod sloganom Doživi Srbiju! a da će u ovoj godini učestvovati na 10 međunarodnih sajmova, dovesti preko 100 inostranih novinara, TV ekipa i influensera, kao i 50 organizatora putovanja.
– Nastavljamo i sa aktivnom kampanjom namenjenom domaćim turistima, koja će i ove godine biti vrlo intenzivna. Više od 20 destinacija obići ćemo u društvu domaćih novinara i influensera. U skladu sa trendovima u marketingu veliki deo aktivnosti realizovaćemo kroz online kanale komunikacije, jer se preko 70% turista na taj način informiše i donosi odluku da poseti Srbiju, ali nećemo zapostaviti ni tradicionalne kanale oglašavanja – poručuju u TOS.
Grčka ostrva za Srbe egzotika
Kad je reč o izboru destinacija u inostranstvu, naši mladi se razlikuju od svojih vršnjaka iz sveta. Dok njihovi vršnjaci vole da otkrivaju egzotične destinacije, za mlade u Srbiji, idealna destinacija su grčka ostrva i evropske destinacije, otkriva za portal eKapija Filip Stojanović, projekt menadžer u turističkoj agenciji Balkan Fun.
Prema njegovim rečima, mladima je cena jako bitan faktor kod odabira putovanja, s obzirom na ograničen budžet. A zahvaljujući napretku tehnologija, olakšan je proces poređenja ponuda različitih agencija, tako da vrlo lako mogu da uporede cene i da izaberu ponudu koja ima najbolji odnos cene i kvaliteta.
– Mladim putnicima iz Srbije definitivno su najprivlačnije evropske destinacije. Egzotična putovanja van Evrope su znatno skuplja, tako da takva putovanja zauzimaju zanemariv deo tržišta generacije Z. Putovanja po Srbiji su takođe manje zastupljena u ponudama agencija za mlade, osim ako je reč o srednjoškolskim ekskurzijama. I dalje su letovanja najtraženiji turistički proizvod kod mladih putnika. Tu bih istakao grčka ostrva koja su se godinama pokazala kao idealna destinacija za mlade iz Srbije – kaže Stojanović.
Ipak, iako su i dalje popularne iste destinacije kao i ranijih godina, program se menja, uočava naš sagovornik. Kako kaže, težište se pomerilo sa odmora na nova iskustva. Konvencionalna putovanja su zanemarena, a agencijama specijalizovanim za mlade je sve veći izazov da se konstantno usavršavaju i odgovaraju na promene tržišta.
– S obzirom na naše trinaestogodišnje iskustvo u omladinskom turizmu, možemo da posvedočimo ogromnim promenama motiva za putovanja kod mladih. Razvojem društvenih mreža mladi žele da na putovanjima iskuse i naprave što interesantniji sadržaj, kako bi odgovorili socijalnim zahtevima svog okruženja. Stvari i iskustva koja nisu interesantna za društvene mreže, više nisu interesantna ni samim putnicima – priča Stojanović.
Takođe, promenila su se očekivanja i svest putnika kada je u pitanju kvalitet smeštaja i sadržaja same destinacije.
– Usled razvoja društvenih mreža, pretraživača i platformi kao što su Booking.com, TripAdvisor, mladim putnicima je dostupno više informacija, pa su njihova očekivanja usklađena sa time. Raduje me da su putnici sada svesniji i edukovaniji kada je u pitanju odabir putovanja, jer to i nas agencije motiviše da konstantno napredujemo i budemo u toku sa tržišnim zahtevima – zaključuje Stojanović.
ekapija
