Kada je Ilija Garašanin sredinom 1840ih definisao srpski nacionalni program Načertanije, nije se moglo predvideti da se ulazi u eru politike koja će čitav vek nositi i uzdizati srpsku ideju i državnost.
Garašanin, Ristić i Pašić su ukupno preko 80 godina bili ključni faktor srpske realnosti, kako unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici. Različitih karaktera, mentaliteta, školovanja, pogleda na svet, metoda političke borbe, od vremena Ustavobranitelja (1842) do stvaranja jugoslovenske države (1918) ovi srpski državnici su simbolisali epohu uspona srpske države i srpske ideje u celosti.
Generacije su prolazile i bile most između tri velika državnika.
U godini kada je rođen Ilija Garašanin, 1812. godine, još uvek je trajao Prvi srpski ustanak. Pašić je rođen 1845, godinu dana posle Načertanija, dok je Ristić rođen u vremenu donošenja i proglašenja Hatišerifa (1831). Svaki na svoj način obeležili su epohu koju su predstavljali. Sva trojica zajedno čitav vek.
Ilija Garašanin sistematičan, marljiv, savestan činovnik vladara koje je predstavljao i čiju je službu vršio. Više od dve i po decenije vodio je unutrašnju i spoljnu politiku Kneževine Srbije. Događaja je bilo na pretek.
Revolucija 1848-1849, Krimski rat, Tenkina zavera, Svetoandrejska skupština, Kanlička konferencija, Balkanski savez, pitanje gradova.
Velike sile, nisu vodile računa o srpskim željama, pa se stoga svaki čas višegodišnjih pregovora, dogovora, izgradnje države planirao dugoročno i pažljivo.
Garašanin je bio majstor organizacije, duboko svestan važnosti jačanja države i dugoročnog pogleda na Srbe koji žive pod vlašću Osmanlija. Nemcima i Mađarima nije verovao, duboko svestan realnosti da sukob Kneževine Srbije sa Dvojnom Monarhijom može dovesti do kraja postojanja države.
Površne i zlonamerne tvrdnje koje će mnogo kasnije nastati u pogledu Načertanije netačne su. Garašaninova ideja bilo je oslobođenje Srba koji su živeli pod vlašću Porte, ne veliko-srpska ideja da se pokore drugi narodi. To je sasvim drugačija priča.
Garašaninova prisebnost posle ubistva kneza Mihaila 1868, donela je Srbiji preko potrebnu stabilnost.
Njegov saradnik i naslednik u državnim poslovima Jovan Ristić je preuzimao odgovornost i veštim manevrima doveo sebe na čelo državne politike Kneževine Srbije, nastavljajući na postulatima Garašaninove politike oslobođenja, i jačanja srpske državnosti…
Autor: Prof. dr Goran Vasin
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
E mali, mali, raspitaj se prvo o Pasicu, vazno da si okacio dr kao kod Nušića, a znas li pricu kad je za nasu vojsku u Velikom ratu prodavao brasno a ispostavilo se pesak, ili opanke koji su se raspadali… Ili ti je Pasic drag posto je i Vucice Srbine u dusi radikal? 🙂